Izvor: Večernje novosti, 15.Nov.2012, 00:32   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Bulatovići uz „Novosti“ dobili dom

KADA sudbina čoveku zada najteže udarce, kažu da je najteže ostati miran. Blagorodan je i tih Mihajlo Bulatović (72) koji je sa sestrom Milosavom (75) protekle dve decenije živeo pod vedrim nebom. Kako on kaže, u Gaju, u šumi, uz put u blizini Berana, Rožaja i Bijelog Polja, a sada, nakon što su o njima pisale "Novosti" u Domu starih Grabovac u Risnu.- Dobro nam je ovde, lepo su nas primili, dobra je hrana, toplo je. Malo samo da se oporavimo, pa da idemo za Berane, jer nigde nije kao kod >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << kuće - priča starina Mihajlo, a Milosava ćuti. O svom i bratovljevom životu, o dvojici braće koji su umrli, kao i dvojici muževa koje je sahranila, o sinovici Miri govori jedino tužeći. STANARI OD 28 DO 102 GODINE NAJMLAĐI stanar Doma, Medina Malić iz Plava ima 28 godina, a najstariji, Novljanka Pola Mitrović na pragu je 102. Medinine pohvale za uslove i osoblje u Domu ipak boji seta. Tugu u krupnim, toplim očima i glasu donosi priča o tome da je donedavno slikala, ali joj je bolest i tu mogućnost oduzela, i jedna želja - da obiđe grobove majke i dvojice braće koji su se udavili u jednom danu - jedan je imao osam, drugi 13 godina. Pola Mitrović je vedra i pričljiva starica.- Prošlog vikenda me 12 čeljadi obišlo - priča i hvali sestru Bebu koja se prema njoj ophodi kao da su rod.Tužbalica je, čini se, neprekidna, otegnuta, bolna, kao jedan jedini dug jauk koji, kako kažu u Domu, traje po celu noć. Zorom, kada sićušnu sedokosu staricu izmori nabrajanje nevolja koje su je snašle i koje je zajedno sa bratom iznela na svojim leđima, Milosava zaspi. Dan prespava, a noću opet tužeći ceo život priča od početka.Mihajla to ljuti, kaže kuka se na groblju, a dok je života treba trpeti i boriti se. Opominje blago sestru koja se ne obazire na njegove reči, ali sličnim tonom i razgovetno komentariše: "Ćuti kad ja pričam".Kako su živeli protekle dve decenije, Mihajlo objašnjava bolno jasnim, kratkim rečenicama.- Dan jedi - dan ne jedi. Ali nije glad bila najgora. Najgore je bilo kad počnu kiše. Gore nego na robiji. U zatvoru imaš bar pokrivač. Dešavalo se da nam i stvari ukradu. Nisam spavao. Stalno sam brinuo o vatri i Milosavi. Zažmurim sedeći po danu i to je bilo sve.Pre nego što su ostali bez iznajmljenog krova nad glavom, jer je vlasnik kuću prodao, a novi ih nije želeo za podstanare, Mihajlo je povremeno radio u Pošti. Nije stekao uslove za penziju. Živeli su, kaže od socijalne pomoći, a Milosava je jedno vreme dobijala i dodatak za tuđu negu i pomoć, a o sredstvima je brinula Mira, Mihajlova ćerka, i sama socijalni slučaj. Samo pomen njenog imena prekine Milosavinu beskrajnu tužbalicu, ali natera joj suze na oči i pokrene more pitanja - je li Mira dobro, je li jela, da li joj je hladno, je li zdrava...A Mira je, kako smo čuli u Domu, kod rodbine u Bijelom Polju. Bulatovićima je obećano da će je naći, da će uspostaviti kontakt sa njom i uskoro upriličiti susret. U međuvremenu, obišle su ih dve unuke od brata koje žive i rade u Budvi i dve bratanice takođe iz Budve. Bulatovići po republikama nekadašnje Jugoslavije imaju 12 sinovaca i 15 sinovica.- Kad smo primali Bulatoviće nije bilo prevelikih problema, ali njima je posle života pod vedrim nebom zgrada Doma izgledala kao nesavladivi lavirint. Mihajlo nije hteo da obuče čarape, Milosava ni da se presvuče, niti da legne u krevet. Sada, kada su stekli poverenje u nas, lakše je i njima i nama, ali uvek ostaje ta strašna dilema, šta sa ljudima koji ne žele u Dom, a tamo gde mogu da se vrate nemaju nikakvih uslova za život - priča direktor Doma Zoran Vukićević i sam socijalni radnik u ovoj ustanovi već deceniju i po.

Nastavak na Večernje novosti...