Izvor: RTS, 28.Feb.2013, 21:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bulatović: Karadžić nije tražio progon
Bivši predsednik Crne Gore Momir Bulatović rekao kao svedok odbrane da cilj Radovana Karadžića nije bilo fizičko razdvajanje naroda u BiH, nego političko odvajanje Srba, kako ih "ne bi preglasavali" muslimani i Hrvati.
Svedočeći u odbranu Radovana Karadžića pred Haškim tribunalom, bivši predsednik Crne Gore Momir Bulatović rekao je da Karadžićev cilj nije bilo fizičko razdvajanje naroda u BiH, nego političko odvajanje Srba, kako ih "ne bi preglasavali" muslimani >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << i Hrvati.
Bulatović je izjavio i da mu Karadžić u brojnim razgovorima nije rekao ništa što bi značilo da želi progon muslimana i Hrvata. Svedok je naznačio i da nije bio svestan da postoji zajednički zločinački poduhvat srpskih lidera za proterivanje muslimanskog i hrvatskog stanovništva u BiH, kako se navodi u optužnici.
Prihvatajući da je proterivanja, ipak, bilo, Bulatović je ocenio da to "nije bio rezultat bilo kakve politike Karadžića", nego "kolektivnog mentaliteta stanovništva koje je reagovalo instinktivno" zbog stradanja koje je preživelo u Drugom svetskom ratu.
Prema svedoku, Karadžiću je bilo "nemoguće" da "kontroliše stanovništvo" i spreči zlodela.
O granatiranju Sarajeva, Bulatović je rekao da je Karadžić bio svestan da bosanski Srbi trpe političku štetu zbog tih napada.
Karadžić je Bulatoviću preneo da je pitao komandnata VRS Ratka Mladića da li granatiranje može da bude zaustavljeno. Odgovor je glasio da je granatiranje neophodno da bi se sprečilo da muslimanske snage iz grada "pregaze" srpske položaje.
Karadžić je Bulatoviću, prema njegovim rečima, rekao i da je više puta zabranio granatiranje civilnih područja u Sarajevu, odnosno, da je učinio sve da spreči preterane i neselektivne napade.
O prvoj eksploziji na sarajevskoj pijaci Markale, 5. februara 1994. godine, Bulatović je izjavio da je, dva dana kasnije, tadašnji načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije Momčilo Perišić preneo Vrhovnom savetu odbrane SRJ da oficiri VRS tvrde da "nisu oni sigurno" ispalili granatu i da "naši vojni eksperti kažu da je to nemoguće, kao i u Ulici Vase Miskina".
Bulatović je posvedočio i da je Karadžić u avgustu 1992. godine "izgledao iznenađen" posle medijskih izveštaja o logorima za nesrpsko stanovništvo u RS. Garantovao je, prema rečima svedoka, da će se sa izbeglicama postupati u skladu sa Ženevskim konvencijama.
Svedok je tvrdio i da je Karadžić "hteo da se otarasi" srskih paravojnih formacija, ali da "nije mogao".
Bulatović je izjavio i da je "apsolutno siguran" da Karadžić nikada nije mogao biti zagovornik pogubljenja zarobljenika, bilo u Srebrenici, bilo na drugim mestima.
Bivši crnogorski predsednik tvrdio je i da je, tokom pregovora o povlačenju Karadžića posle Dejtonskog sporazuma, "lično čuo" reči američkog izaslanika Ričarda Holbruka da ima garancije predsednika SAD da Karadžić neće biti krivično gonjen za ratne zločine pred sudom u Hagu, ako podnese ostavku.
Danas započeto unakrsno ispitivanje Bulatovića, tužioci će nastaviti sutra.
Karadžić, koji je bio predsednik Republike Srpske, optužen je za genocid u Srebrenici; progon Muslimana i Hrvata širom BiH, terorisanje stanovništva Sarajeva kampanjom artiljerijskih I snajperskih napada i uzimanje za taoce pripadnika Unprofora, od 1992. do 1995. godine.
