Izvor: Blic, 26.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Buka u diskoteci može da ubije
Buka škodi srcu, izaziva poremećaj sna, slabljenje sluha ili zujanje u ušima (tinitus). Neprekidna izloženost zvucima glasne muzike, buci koju proizvodi gradski saobraćaj i galami tokom dana i noći može da uzrokuje poremećaj učenja kod dece.
Prema saznanjima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), desetine hiljada ljudi godišnje umre od posledica buke. Veruje se da je saobraćajna buka odgovorna za smrt do tri odsto pacijenata umrlih od infarkta, objavio je britanski magazin >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << „Nju sajentist", pozivajući se na podatke SZO. S obzirom na to da sedam miliona ljudi širom sveta godišnje umre od takozvanih ishemijskih srčanih oboljenja, buci bi moglo da se pripiše više od 200.000 smrtnih slučajeva godišnje.
Osim toga, konstantno previsok nivo buke može da ima brojne druge posledice po zdravlje, piše ovaj list. Osim o srčanim oboljenjima izazvanih saobraćajnom bukom, „Nju sajentist" piše i o poremećaju sna izazvanom trajnom izloženošću zvucima u pozadini, kao i o poremećajima sluha kao što su nagluvost i tinitus.
Jedno svetsko istraživanje, sprovedeno u Minhenu pokazalo je da se dugoročno pamćenje dece u okolini aerodroma Rim nakon njegovog zatvaranja poboljšalo za 25 odsto. U istoj meri se pogoršalo pamćenje dece koja žive u okolini novog minhenskog aerodroma.
Granicom buke koja može da izazove oštećenje sluha u medicini smatra se buka od 85 decibela, a granica bola je između 120 i 130 decibela, što odgovara zvuku koji proizvodi mlaznjak udaljen oko 100 metara. U stanovima buka uglavnom iznosi 40-50 decibela, u kancelarijama do 65, dok u saobraćaju lako dostiže 85 decibela. S jačinom buke od 110 decibela, diskoteke i rok koncerti često premašuju nivo buke koju proizvodi pneumatski čekić (100 decibela).
