Izvor: Southeast European Times, 18.Jan.2012, 23:15   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Bugarska se izvinjava svojim Turcima zbog „Procesa preporoda“

Bugarski parlament usvojio je rezoluciju kojom se osuđuje politika asimilacije koju je protiv lokalnih Turaka osamdesetih godina sprovodio komunistički režim zemlje.

18/01/2012

Svetla Dimitrova za Southeast European Times iz Sofije -- 18.1.2012.

Skoro 22 godine nakon okončanja komunizma u Bugarskoj, parlament zemlje je prošle nedelje usvojio deklaraciju kojom se osuđuje kampanja iz druge polovine osamdesetih godina usmerena na prisilnu asimilaciju lokalnih >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << Turaka.

„Proces preporoda“, koji je 1984. godine pokrenuo totalitarni režim Todora Živkova, doživeo je vrhunac 1989, kada je preko 360.000 bugarskih državljana turskog porekla primorano da pobegne iz svojih domova i potraži utočište u susednoj Turskoj.

U sklopu te kampanje komunističke vlasti zemlje inicijalno su pokušale da primoraju bugarske Muslimane, a zatim i lokalne Turke, da promene svoja tursko-arapska imena u „tradicionalna“ bugarska. Bilo je slučajeva prebijanja, ubistava i nezakonitog pritvaranja ljudi koji su odbijali da to učine.

Deklaracija, koju je predložila desničarska stranka Demokrate za jaku Bugarsku (DSB) bivšeg premijera Ivana Kostova, usvojena je 11. januara, uz podršku 112 od 115 zakonodavaca koji su prisustvovali sednici, dok su preostala tri bila uzdržana.

„Odlučno osuđujemo proces asimilacije protiv muslimanske manjine koja živi u Republici Bugarskoj, uključujući takozvani 'Proces preporoda'“, navodi se u dokumentu. „Saopštavamo da je proterivanje više od 360.000 bugarskih građana turskog porekla bio oblik etničkog čišćenja koje je sproveo totalitaristički režim.“

Deklaracijom se takođe pozivaju glavni tužilac zemlje i pravosudne vlasti da osiguraju da se tužbe protiv navodnih glavnih organizatora kampanje privedu kraju.

DSB insistira da počinioci krivičnih dela nad lokalnim Turcima u jednoj od najmračnijih epizoda u modernoj istoriji Bugarske ne treba da ostanu nekažnjeni zbog zastarevanja krivičnog dela.

Usvajanje dokumenta pohvalili su turski eksperti i vlada u Ankari, koji su opisali taj korak kao zakasneo.

Pozdravljajući odluku Bugarske „da se suoči sa tamnim periodom svoje istorije koji je doneo patnju mnogim ljudima“, tursko ministarstvo inostranih poslova takođe je pozvalo Sofiju da preduzme korake za privođenje pravdi svih odgovornih za kampanju i „reši nezadovoljstvo u svim aspektima“ onih koji su kao rezultat toga bili proterani.

Muzafer Kutlaj, ekspert za Balkan Međunarodne organizacije za strateška istraživanja (USAK) u Ankari, kaže da je deklaracija „važan korak za Bugarsku u poravnanju računa sa svojom prošlošću“ i ka daljem napredovanju u odnosima sa Turskom.

Taj korak „pružiće dvema zemljama priliku da uspostave uzajamno poverenje“, rekao je Kutlaj za SETimes. „Takođe, postupajući ispravno ovim izvinjenjem, Bugarska je stekla puno kredibiliteta u očima Turske.“

Pozivajući Bugarsku da „nastavi ovaj trend na održiv način“, ona takođe smatra da postoji potreba da ta balkanska zemlja „preduzme iskrene korake na polju obrazovanja na turskom jeziku“.

Bilal Šimšir, koji je bio ambasador Turske u Tirani od 1985. do 1987, umanjuje značaj deklaracije.

„Ova odluka nema bilo kakav značaj u praktičnom smislu jer Bugarska ne priznaje koncept 'manjine' koji ima svoje mesto u međunarodnom pravu“, rekao je on za SETimes.

„Ako, i samo ako, Bugarska prizna prava manjina u zemlji, u skladu sa međunarodnim sporazumima, takve deklaracije parlamenta i prateća izvinjenja imaće stvarni značaj.“

Predsednik bugarskog Helsinškog komiteta Krasimir Kanev izjavio je za SETimes da sumnja da će se organizatori kampanje krajem osamdesetih „ikada suočiti sa pravdom, uprkos tome što se deklaracijom poziva na to“.

Međutim, bugarski eksperti su potez parlamenta ocenili kao pozitivan korak.

Harlan Aleksandrov, predavač socijalne antropologije na Novom bugarskom univerzitetu u Sofiji, rekao je da taj korak parlamenta treba da ima „isceljujući efekat“ za članove turske zajednice u toj zemlji.

„Neki od njih i dalje se sećaju nasilja, a drugima su to pričali roditelji“, rekao je on za SETimes.

Aleksandrov je izjavio za SETimes da bi Turci sada trebalo da osete „olakšanje i postanu manje podložni manipulacijama“. Bilo je povremenih upozorenja članova Pokreta za prava i slobode (MRF), a posebno osnivača i lidera Ahmeda Dogana, da bi Bugari mogli da organizuju drugi „Proces preporoda“ protiv lokalnih Turaka.

Stranka je osnovana 1990. godine da bi zastupala interese turske etničke manjine. Bila je zastupljena u svim skupštinama u protekle dve decenije i bila je član tri koalicione vlade nakon 1992. godine.

Bivši potpredsednik MRF Kasim Dal, koji je proveo tri i po godine u zatvoru osamdesetih godina, nakon što je odbio da promeni svoje ime, rekao je da podržava deklaraciju, naglašavajući međutim da je „trebalo da bude usvojena puno, puno ranije“.

„Bolje ikad nego nikad“, rekao je on za SETimes u utorak, dodajući da je to trebalo da se dogodi početkom devedesetih, kako bi organizatori kampanje „mogle da budu izvedene pred lice pravde“.

Ovom izveštaju doprinela je dopisnica SETimesa iz Istanbula Menekše Tokjaj.

Nastavak na Southeast European Times...