Izvor: Southeast European Times, 15.Feb.2012, 23:11   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Bugarska povlači podršku, dok Evropljani protestuju zbog mera ACTA protiv piraterije

Aktivisti koji protestuju zbog ACTA osuđuju gubitak slobode izražavanja i osnovnih građanskih sloboda.

15/02/2012

Marija Paravantes za Southeast European Times iz Atine -- 15.2.2012.

Bugarska je zvanično povukla svoju podršku međunarodnom sporazumu protiv piraterije, samo nekoliko dana nakon talasa demonstracija širom Evrope. Učesnici demonstracija kažu da bi se sporazumom prekršila ljudska prava.

Bugarsko odustajanje od Trgovinskog sporazuma >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << protiv falsifikovanja (ACTA) dolazi samo mesec dana nakon što je parlament zemlje potpisao taj sporazum, čiji je cilj uspostavljanje međunarodnog legalnog okvira za falsifikovanu robu, generičke lekove i kršenje autorskih prava na internetu.

Predlog je izazvao koordinisane proteste širom Evrope 11. februara, uključujući Grčku, Bugarsku, Veliku Britaniju, Italiju i Francusku.

Bugarski zvaničnici kažu da će sačekati jasan stav EU o tom sporazumu pre nego što krenu dalje. „Pesimista sam kada je u pitanju regulisanje neke industrije, koja se nije prilagodila digitalnom dobu, sankcijama umesto tržišnim sredstvima“, rekao je ministar ekonomije i energetike Trajčo Trajkov novinarima u Sofiji, prenosi Blumberg. „Autorska prava ne treba stavljati iznad ljudskih prava.“

Ratifikaciju sporazuma potpisale su 22 zemlje EU u Tokiju 26. januara, uključujući Grčku i Bugarsku. Neke zemlje, među kojima su Češka Republika i Poljska, prestale su da se kreću ka ratifikaciji, dok se Nemačka, Slovačka i Estonija nalaze među članicama EU koje nisu potpisale sporazum.

Pre nego što stupi na snagu, sporazum ACTA mora da ratifikuje Evropski parlament, koji je 10. marta 2010. godine usvojio rezoluciju o transparentnosti pregovora, naglašavajući da moraju da se „poštuju osnovna prava, kao što je pravo slobode izražavanja i pravo na privatnost“. Debata je planirana za juni.

Demonstranti u Bugarskoj žalili su se da je ACTA potpisana u tajnosti, bez bilo kakve javne debate ili dovoljnih konsultacija sa grupama civilnog društva. Prema ACTA, nosioci autorskih prava moći će da primoravaju provajdere internet usluga (ISP) da im otkrivaju lične podatke, bez sudske procedure.

Protivnici su takođe žestoko kritikovali vlasti zbog pridruživanja „fluidnom“ međunarodnom sporazumu, čije bi odredbe protiv piraterije mogle da dovedu do kršenja osnovnih ljudskih prava i sloboda.

„Ključni problemi sa ACTA proističu iz činjenice da su formulacije izuzetno neprecizne i omogućile bi korišćenje mehanizama kojima se krše osnovna prava i slobode građana“, kaže za SETimes Stanislav Dodov, jedan od organizatora protesta u Sofiji.

„Apsolutno je ključno da se ACTA ukloni“, rekao je za SETimes Anestis Samurkasidis, šef komunikacija nove Piratske stranke Grčke.

„Ono što je počelo kao povelja za izlaženje na kraj sa falsifikovanim fizičkim proizvodima, sada uključuje digitalni materijal, a umesto što se o njoj tajno pregovaralo, trebalo je da bude izrađena otvoreno, u saradnji sa svim zemljama pod okriljem Svetske trgovinske organizacije“, objasnio je Samurkasidis.

Inženjer iz Sofije Aleksandar Georgijev kaže da se protivi sporazumu, jer bi on „omogućio vlastima da preturaju po njegovim fajlovima i svim vrstama ličnih podataka, sa izgovorom da treba da zatvore torent pretraživač ili neku internet stranicu“.

U međuvremenu, rumunski distributeri filmova digli su se zbog internet piraterije. „Ako predstavimo film kasnije od dve nedelje nakon zvanične premijere u SAD, onda očekujemo mnogo manji prihod nego što se prvobitno očekuje", kaže za SETimes Oana Stoinesku-Omer, zamenica direktora RoImagea, rumunskog filmskog distributera i predstavnika Kompanije za filmske licence (Motion Picture Licensing Company).

Varujan Pambukijan, predsednik Odbora za IT i komunikacije u Predstavničkom domu, nižem domu Skupštine Rumunije, upozorio je da neke odredbe ACTA navode na pitanja o njegovoj praktičnoj primeni.

„Falsifikovanje je fenomen, dok je piraterija direktna krađa. Međutim, kada uvedete prekomerno sprovođenje zakona da biste izašli na kraj sa tim, otvarate vrata zloupotrebama“, rekao je on za SETimes.

„Predlažem da filmske kompanije slede primer kompanija za proizvodnju softvera. Videli smo pad ilegalnog softvera, dok se kupovina autentičnog softvera povećala. To znači da je njihova borba protiv falsifikovanja efektivna“, dodao je on, kritikujući izostanak javne debate pre nego što je je rumunska vlada potpisala ACTA.

Dopisnici SETimesa Svetla Dimitrova iz Sofije i Pol Čočoju iz Bukurešta doprineli su ovom izveštaju.

Nastavak na Southeast European Times...