Izvor: RTS, 11.Nov.2009, 14:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bugarska nostalgija za "zlatnom erom" Todora Živkova
Dvadeset godina nakon pada Berlinskog zida 60 odsto Bugara tvrdi da su u komunizmu živeli bolje. Stari režim je bio represivan ali je bilo reda i zakona. Danas paralelno postoje legalni politički sistem i paralelni, koga čine kriminalci i pripadnici nekadašnjih tajnih službi, povezani sa strukturama vlasti.
Mnogobrojnim svečanostima u slavu "pobede slobode i demokratije" širom Evrope obelžene su dve decenije od pada Berlinskog zida. Nisu, međutim, izostala ni nostalgična >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << razmišljanja o starom sistemu, za koji neki tvrde da je bio bolji od onog u kome sada žive.
Prema anketi američke agencije "Pev risrč", žal za prošlošću najprisutniji je u Bugarskoj, najsiromašnijoj članici EU, gde se vladavina komunističkog lidera Todora Živkova, sve češće, naziva "zlatnom erom" i izdiže iznad savremenog doba, obeleženog korupcijom i kriminalom.
Posle Bugarske, najveći pad oduševljenja zabeležen je u Ukrajini, Litvaniji i Mađarskoj, u kojoj čak 70 odsto onih koji su 1989. godine bili punoletni, nije zadovoljno onim što je donela promena režima.
Oko 60 odsto Bugara danas tvrdi da su živeli bolje u prošlosti koja je bila obeležena redovima pred prodavnicama, u kojoj su koka-kola i džins bili san, a čekanje za automobil trajalo čitavu deceniju.
Treću godinu od ulaska u EU, prosečna plata u Bugarskoj je približno 300 evra, a penzija 80 evra. Ipak, ono što ljude više brine je nesposobnost vlasti da se obračunaju sa raširenim kriminalom.
Mnogi građani tvrde da je stari režim je bio represivan, ali je bilo reda i da se poštovao zakon. Sada postoje dva paralelna sistema vladavine: legalni, politički i paralelni, koga čine kriminalni klanovi i pripadnici nekadašnjih tajnih službi, često povezani sa strukturama vlasti, naročito na lokalnim nivoima.
Zapad omogućio "preletanje" starih kadrova u novu elitu
Bugare posebno iritira podatak da, uprkos velikoj stopi korupcije i kriminala, za protekle dve decenije nije osuđen nijedan političar, dok je samo jedan kriminalni bos dospeo iza rešetaka.
"Nivo nepoverenja u političku elitu i institucije je tako visok da je ljude nemoguće ubediti da rade bilo šta pod nepopularnim vladama", kaže Ivan Krasev iz sofijskog Instituta za liberalne studije.
Dosta Bugara za nepovoljno stanje u njihovoj zemlji optužuje i Zapad, navodeći da je omogućio lako "preletanje" starih komunističkih kadrova u novu elitu.
Kao primer te hipokrizije, ovih dana se uzima postavljenje Irine Bokove, bugarske ambasadorke u Parizu, u UNESKO. Reč je o ženi koja je u vreme komunizma školovana u Moskvi, nakon čega je u domovini dugo bila komunistički aparatčik.
"Ljudi gube nadu da se uspeh može postići poštenim radom, jer je sve kriminalizovano", kaže Boriana Dimitrova iz istraživačkog centra "Alfa".
Analitičari ukazuju da opšte stanje u društvu uslovljava da se na vlast može doći samo populističkim političkom. To je, dodaju, nastup koji je i aktuelnog premijera Bojka Borisova letos doveo na premijersko mesto.
Bojkov je, naime, celu svoju kampanju bazirao na obećanjima da će se obračunati s kriminalom i korupcijom.
Dosta Bugara, čekajući da vide da li će ispuniti dato obećanje, podsećaju da je i on, svojevremeno, pripadao "sumnjivim krugovima".
