Izvor: Southeast European Times, 04.Okt.2011, 23:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bugarska i Rusija odlažu projekat Belene do proleća
Konačna odluka o izgradnji druge nuklearne elektrane u Bugarskoj neće biti doneta pre kraja marta, u skladu sa novim sporazumom koji je potpisan sa Rusijom.
04/10/2011
(Novinska agencija FOKUS, Komersant, Sofijska novinska agencija - 3.10.2011; Sofija eho, Dnevnik.bg - 2.10.2011; Medijapul, Standart, Vsekiden.com - 1.10.2011; Rojters - 30.9.2011; Sofijska novinska agencija - 3.9.2011)
Bugarska i Rusija složile su se u petak (30. septembra) da odlože na >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << šest meseci konačnu odluku o izgradnji planirane nuklearne elektrane snage 2.000 MW u gradu Belene, na Dunavu.
Saopštavajući dogovor, bugarska državna Nacionalna kompanija za električnu energiju (NEK) rekla je da je potpisala novi aneks sa ruskim Atomstrojeksportom, kojim se važenje ugovora zaključenog pre pet godina produžava do 31. marta 2012. godine.
Do tada ruske i bugarske radne grupe treba da završe studiju ekonomske izvodljivosti za elektranu, navodi se u saopštenju kompanije objavljenom u petak. U međuvremenu, one će takođe pokušati da pojasne finansijske aspekte projekta i razmotriće predlog finansijske strukture koji je podnela britanska konsultantska firma HSBC, objasnio je NEK.
Dodatni razlog za traženje šestomesečnog produženja bio je da se Bugarskoj pruži vreme da analizira rezultate stres testova na evropskim nuklearnim elektranama, koje bi EU trebalo da saopšti u decembru.
Bugarska je angažovala Atomstrojeksport, podružnicu ruske energetske korporacije Rosatom, da projektuje i gradi njen drugi nuklearni objekat, 100 km istočno od postojećeg u Kozloduju, u novembru 2006. godine. Formalni početak rada na sprovođenju projekta Belene odobren je u septembru 2008, osam meseci nakon što je bivša koaliciona vlada Bugarske, koju su vodili socijalisti, zaključila sporazum o tome tokom zvanične posete Sofiji tadašnjeg ruskog predsednika Vladimira Putina.
Rad na planiranom objektu efektivno je zamrznut krajem 2009, nakon povlačenja glavnog investicionog partnera na projektu, nemačkog RVE. Do povlačenja te kompanije sa sedištem u Esenu, koja je trebalo da obezbedi 2 milijarde evra u zamenu za 49 odsto udela u Belenama, došlo je u trenutku signala iz Sofije vezanih za budućnost elektrane, koja će dodatno povećati energetsku zavisnost zemlje od Rusije.
Nova vlada bugarske stranke denog centra GERB, koja je preuzela dužnost posle parlamentarnih izbora u julu 2009. godine, takođe je insistirala da cena izgradnje projekta, koju je Rusija odredila na 6,3 milijarde evra, ne treba da premašuje 5 milijardi evra.
U odsustvu sporazuma o tom ključnom pitanju, Atomstrojeksport je u julu podneo tužbu protiv NEK u Međunarodnom arbitražnom sudu u Parizu, tvrdeći da mu ta bugarska kompanija duguje 58 miliona evra u zakasnelim isplatama.
Reagujući na to NEK je odmah zapretio da će podneti kontratužbu radi 61 miliona evra zakasnelih uplata vezanih za kupovinu opreme.
Istog meseca dve kompanije su potpisale 13. aneks svog ugovora iz 2006, produživši njegovo važenje do 30. septembra.
Uoči potpisivanja Dopune 14 u petak, bugarski ministar energetike Trajčo Trajkov rekao je da su inicijalni zaključci koje je doneo HSBC pokazali da postoje načini da se projekat učini profitabilnim, ali da su potrebni dodatni pregovori o detaljima.
Najnoviji aneks potpisan je uoči izbora 23. oktobra, na kojima će se birati naslednik sadašnjeg predsednika Bugarske Georgija Prvanova, bivšeg lidera Bugarske socijalističke partije (BSP) i jednog od najvećih pristalica izgradnje Belene NPP u zemlji.
Predsednički kandidat GERB Rosen Plevnelijev, za koga se očekuje da će pobediti u drugom krugu, rekao je nedavno da trenutno ne može ni da podrži ni da odbaci projekat.
On je istakao da neće doneti odluku pre nego što „sve činjenice, cifre, plusevi i minusi, kratkoročni i dugoročni efekti budu izneti na sto“.
Nastavak na Southeast European Times...
