Izvor: Southeast European Times, 10.Okt.2011, 22:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bugari u Srbiji nisu optimistični u pogledu promena
Bugari koji žive u Srbiji ne očekuju da će njihovo učešće na popisu stanovništva doneti bilo kakvu suštinsku promenu.
10/10/2011
Svetla Dimitrova za Southeast European Times iz Sofije – 10.10.2011.
Prema popisu stanovništva Srbije iz 2002. godine, u zemlji je u to vreme živelo oko 20.000 Bugara. Najveća koncentracija predstavnika te zajednice je u jugoistočnim pograničnim gradovima Bosilegradu i Dimitrovgradu.
Šef Delegacije EU u >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << Beogradu Vensan Dežer pozvao je sve građane u toj balkanskog zemlji – posebno članove etničkih manjina – da učestvuju na popisu koji je počeo 1. oktobra.
Srpski ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić uputio je sličan poziv Bugarima u Srbiji, za koje je, na osnovu podataka sa popisa stanovništva iz 2002. godine, utvrđeno da čine samo 0,27 odsto od ukupno 7,5 miliona ljudi koji žive u ovoj zemlji. On ih je ohrabrio da se na popisu, koji traje do 15. oktobra, slobodno izjasne o svom etničkom poreklu.
„Pozivam sve da iskoriste svoje pravo; niko ne bi trebalo da pokuša da spreči to u Srbiji, zato što svi imaju pravo da kažu ko su“, izjavio je Dačić, a prenose bugarski mediji.
Miroslav Nackov, novinar iz Dimitrovgrada, izjavio je za SETimes da nije znao za Dačićevu izjavu. On nije mogao ni da se seti da je bilo koji državni zvaničnik pozvao Bugare ili bilo koju drugu specifičnu etničku grupu da učestvuje na popisu stanovništva 2002. godine.
„Koliko se sećam, [pokojni premijer Srbije] Zoran Đinđić i njegova vlada nisu uputili bilo kakav eksplicitan poziv u tom smislu“, rekao je on.
Bugari u Dimitrovgradu, samo 8 kilometara zapadno od granice, ne bojktoju popis, rekao je Nackov, ukazujući da očekuje da konačni rezultati popisa budu „vrlo interesantni“ za sociološke stručnjake.
Lideri bugarske zajednice u Srbiji tvrde da njihova zajednica broji više od 20.000 ljudi, koliko je navedno u rezultatima popisa iz 2002. godine. To je slučaj i u Dimitrovgradu, gde je utvrđeno da Bugari čine 49 odsto stanovništva koje živi u gradu i selima u regionu.
„Političari očekuju da će rezultat novog popisa pokazati da je ta grupa brojnija, kako bi mogli da pritisnu državu za određene privilegije“, dodao je Nackov. „Umesto toga, svi bi trebalo da pokušamo da pronađemo načine za rešavanje problema. U Dimitrovgradu, posebno, imamo negativnu migraciju, tako da se etnička slika konstantno menja u poslednjih deset godina.“
Angel Josifov, lider Demokratske partije Bugara (DPB), kaže da popis koji je u toku treba da pokaže da Bugari čine najmanje 80 odsto stanovništva Dimitrovgrada da bi ga smatrao realnim.
Siromaštvo je problem i u Dimitrovgradu i Bosilegradu, s obzirom da ni jedan od njih ne spada među najbogatije i najrazvijenije gradove u Srbiji.
Josifov krivi vladajuću stranku u zemlji Demokratsku stranku zbog zanemarljive uloge koju političke organizacije etničkih manjina mogu da igraju ne samo na državnom, nego i na lokalnim nivoima.
„Njihova uloga se minimalizuje“, rekao je lider DPB. „Stranke etničkih manjinskih grupa nemaju puno uticaja na kreiranje politike i njihov glas se ne čuje.“
Ivan Nikolov, šef Kulturnog i informativnog centra Bugara u Bosilegradu, vidi malo prostora za optimizam, čak i ako konačni rezultati popisa pokažu da je udeo bugarskog stanovništva u Bosilegradu veći nego što je bio 2002. godine.
„Nema dovoljno opipljivih rezultata na socijalnom i ekonomskom polju“, rekao je on. „Ne očekujem ništa dobro.“
Nastavak na Southeast European Times...
