Izvor: Večernje novosti, 28.Avg.2017, 19:52   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Bugari se klanjaju srpskom vladaru

Reporter "Novosti" u Crkvi Svete Nedelje u Sofiji, gde počivaju mošti kralja Milutina; Pred sarkofag ispod barjaka dolaze u neprekidnom nizu hodočasnici svih generacija OREOL svetosti srpskog kralja Milutina Nemanjića jasno sija i sedam vekova posle njegove smrti, u šta se može uveriti svaki posetilac sofijske Crkve Svete nedelje. Od jutra do večeri, pred sarkofag pokriven staklom koji stoji ispod barjaka s natpisom "Sveti kralj Milutin Srpski" dolaze u neprekidnom nizu >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << bugarski hodočasnici svih generacija. Nisu to samo konvencionalno obučeni stariji vernici, već i mladi žitelji Sofije u odeći za izlazak na žurku i atraktivne devojke koje nesumnjivo mole sveca za sreću u ljubavi. To ima smisla, jer je Ana Terter, omiljena od Milutinovih pet poznatih žena, bila bugarska priceza. Vernici svih godina stoje strpljivo čekajući da se popnu stepenicama do uzvišenog pijadestala i poklone se moštima najmoćnijeg balkanskog vladara i zadužbinara svog doba. Posmatrajući te scene, posetilac iz Srbije shvata koliko je duboko naše neznanje o susedima, ali i o našim pravim vrednostima koje komšije izgleda više poštuju od nas samih, dok se Srbi još klanjaju ideološkim i političkim idolima 20. veka, čija su dela ostavila dubok trag u istoriji Balkanskog poluostrva. NAJJAČI je kult srpskog vladara Stefana Uroša Drugog Milutina, čije mošti počivaju u drevnom hramu Svete nedelje, čije je nezvanično narodno ime Crkva Svetog kralja. Iz Banjske, Milutinove zadužbine i grobne crkve, njegove mošti su posle provale Osmanlija u Srbiju sklonjene u Trepču, odakle ih je oko 1460. bugarski mitropolit Silvanije ili Siluan, kako kaže zvanična istorija, odneo da bi ih spasao od Turaka.Sarkofag kralja Milutina Milutinovo netruležno telo je prvo doneto u manastir Svetog Kirila i Metodija, koji je odmah nazvan Sveti kralj. Odatle su mošti prenesene u sofijsku rotondu Svetog Đorđa, utemeljenu još u antičkoj Serdici, a zatim su premeštene u Mitropolijsku crkvu Svete Marine, gde su čuvane kao najvrednija relikvija. Početkom 18. veka je sedište sofijskog mitropolita, poglavara Bugarske pravoslavne crkve, premešteno u Crkvu Svete nedelje, a sa njim i mošti srpskog kralja. Od tada su one izložene i čuvaju se s najvećom pažnjom, što podrazumeva da se svake godine presvlače u novu blistavu purpurnu odeždu. Ponekad se stakleni poklopac s kivota skida da vernici mogu da celivaju njegovu levu šaku okovanu srebrom. Glava i desna ruka, najmoćnije relikvije, simboli Milutinove moći i mudrosti, u dugoj i burnoj istoriji njegovih moštiju nestale su neznano kuda. Naime, još je kraljev savremenik i biograf arhiepiskop Danilo Drugi zabeležio da su razbojnici pokušali da kidnapuju telo mrtvog vladara dok je nošen u raskošnoj pogrebnoj povorci ka manastiru Banjska. Danilo ga je sahranio na tajnu lokaciju u okviru zadužbine, ali kad su posle dve godine na tom mestu počela da se dešavaju čuda, Sveti kralj je otkopan i ukazalo se njegovo telo bez i najmanjeg traga propadanja, kako kažu žitija. Čim se ukazala prilika, u smutnim vremenima posle pada srpske despotovine mitropolit Silvanije je uzeo njegove svete mošti da ih sačuva i odneo ih je u Bugarsku, koja je bila vazal Milutinove Srbije.Vernici u Crkvi Svete nedelje IAKO je srpski kralj često ratovao s bugarskim velmožama, on je bio zet cara Đorđa Prvog Tertera, a po Milutinovoj preporuci su sklapani brakovi kojima su se mešale srpske i bugarske plemićke loze. Srpski kralj je u Bugarskoj zapamćen kao veliki ratnik, branilac od Vizantinaca i Tatara, oslobodilac od Turaka posle njihove prve velike provale u Evropu, ali i zakonodavac, zadužbinar, graditelj bolnica za siromašne od Svete zemlje do Carigrada. - Kult svetog srpskog kralja Milutina u Bugarskoj je izuzetno jak još od 16. veka. Vernici neprestano dolaze da celivaju mošti, kojima se pripisuje ogromna moć, u skladu s njegovom vladarskom veličinom. Neobjašnjiv je srpski zaborav prema vladaru koji je državničkom mudrošću i vojnom veštinom stvorio od Srbije najveću silu na Balkanskom poluostrvu. Uprkos neverovatnim stvarima koje je postigao, on je, kao i celo naše srednjovekovlje gurnut u stranu - kaže istoričar prof. dr Vladimir Stanković, autor prve savremene biografije kralja Milutina. Crkva Svete nedelje gde počivaju mošti srpskog vladara POKLONjENjE NAŠIM VLADARIMA POŠTOVANjE koje u Bugarskoj uživaju srpske vladarske svetorodne loze pokazuju i plakati "Pokloničkog centra Sveti Jovan Rilski" na najvećim sofijskim crkvama koji pozivaju vernike na ture po Srbiji. Na ruti "Srpski krljevi sveci" obilaze se Žiča, Studenica, Đurđevi stupovi, Petrova crkva i Sopoćani. Tura "Sveta Milica" podrazumeva posetu Kruševcu i Kraljevu, a "Sveti knez Lazar" Despotovcu i Nišu, a tura "Fruška gora" podrazumeva poklonjenje sremskim zadužbinama Brankovića.Zabranjeno preuzimanje fotografija bez saglasnosti redakcije "Večernjih Novosti"

Nastavak na Večernje novosti...