Izvor: Večernje novosti, 29.Nov.2013, 21:44   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Bugari neće iz Srbije

ZAHTEV ultranacionalističkih desničara u stranci Ataka da Bugarska u zamenu za podršku evroatlantskih integracija Srbije i Makedonije dobije područja oko Bosilegrada, Dimitrovgrada i Strumice, može biti i naznaka scenarija političkog prestrojavanja na jugu Balkana. Ova ideja, koja zahteva pažnju vlasti u Beogradu, zasad nema podršku zvanične Sofije, ali ni bugarskog naroda u Srbiji. Lider bugarske opozicione stranke Ataka, Volen Siderov, podnošenjem pomenute deklaracije nije objasnio osnove >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << tog navodnog pristupa u izgradnji dobrosusedstva po evropskim standardima. U središtu inicijative je svojevrsna revizija Nejskog ugovora iz 1919. kojim su iscrtane granice Bugarske posle Prvog svetskog rata. Delove Srbije oko Dimitrovgrada i Bosilegrada bugarski nacionalisti smatraju svojom zapadnom pokrajinom, a zahtev za proširenje temelje na nestanku Kraljevine SHS, koja je potpisnik sporazuma u Neju, ali i pojavom države Makedonije koja pre nije ni postojala. Poslednja inicijativa podseća na niz zahteva koji se iz susednih država isporučuju Srbiji u formi uslova za priključenje EU. Rumunija, tako, već mesecima podgreva tzv. vlaško pitanje, Hrvatska potencira nerešeno pitanje granice na Dunavu i pitanje tužbi za genocid, dok je Mađarska tražila priznavanje žrtava iz Drugog svetskog rata. Bugari iz Srbije naseljeni na području na koje pretenduju nacionalisti iz Sofije, međutim, smatraju da deklaracija o proširenju izneta u Sobranju - nije realna niti ozbiljna. Predsednik Nacionalnog saveta manjine Zoran Petrov naglašava da inicijativi stranke Ataka ne treba pridavati veliki značaj. - Srbija sa Bugarskom već godinama ima dobru diplomatsku i ekonomsku saradnju, a Sofija je jasno rekla da će našoj zemlji da pomogne na putu ka Evropskoj uniji - objašnjava Petrov. - Inicijativa ove stranke je nepotrebna i bez razloga unosi pometnju. Bugarsku manjinu, kao i ostale građane Srbije, zanimaju pitanja boljeg života i standarda.ATAKA NIJE IZNENAĐENJE ZAHTEVI Atake nisu iznenađenje u Bugarskoj, niti u susednim državama. Sve inicijative za poništavanje Nejskog sporazuma iz 1919. bile su neuspešne i objektivno bez ozbiljnije političke podrške. Lider Atake Siderov je pre dve godine pretio vladajućoj koaliciji u Bugarskoj da će blokirati granicu sa Srbijom, jer su mu na međi zaustavljeni autobusi sa članovima Atake, upućeni u „zapadnu bugarsku pokrajinu“ - Dimitrovgrad. Sličan stav deli i Vladimir Zaharijev, predsednik opštine Bosilegrad, u kojoj 75 odsto stanovništva čine Bugari. On napominje da je mapa Atake, koja ovaj deo Srbije smešta u Bugarsku, neozbiljna i neutemeljena u narodu ovog kraja. - Mi Bugari volimo našu majku Bugarsku podjednako kao i domovinu Srbiju u kojoj živimo i u kojoj se osećamo slobodni i ravnopravni sa Srbima i ostalim narodima - ističe Zaharijev. - Planove o bilo kakvom prekrajanju granica ne podržava zvanična Bugarska, ali ni EU. Bugarski nacionalisti imaju aspiracije i prema Makedoniji, od kojih se traži Strumica. Planovi bugarskih nacionalista zato se pomno prate u Skoplju, gde dominira komentar da lider Atake nije rekao da li je to „njegov recept za dobrosusedstvo i način pomoći susedima“. Makedonske analize otvaraju i pitanje Grčke, koja je takođe 1919. dobila bugarske teritorije, ali i koja nije obuhvaćena spornom deklaracijom. U tome se čita izbegavanje konflikta, pa čak i neka vrsta partnerstva Bugarske sa Atinom.

Nastavak na Večernje novosti...