Izvor: Southeast European Times, 25.Feb.2014, 19:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bugari i Turci jačaju prijateljstvo uprkos teškim uspomenama
Nova serija knjiga rasvetljava egzodus pripadnika turske etničke zajednice iz Bugarske 1989. godine i podseća dve zajednice na značaj očuvanja prijateljstva.
25/02/2014
Menekše Tokjaj i Cvetina Borisova za Southeast European Times iz Istanbula i Sofije -- 25.2.2014.
Jašarije Jašar je čitav život provela u južnom bugarskom gradu Asenovgradu, koji je oduvek imao tursku zajednicu.
Ona je završila srednju školu kada je počeo takozvani „Proces >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << preporoda“. Od 1984. do 1989. vodila se velika kampanja asimilacije usmerena protiv bugarskih Turaka. Prinudne promene imena i zabrana muslimanskih rituala obeležili su te godine. Mnogi Turci u Bugarskoj su završili u zatvoru, a u maju 1989. inicirana je velika seoba u Tursku.
Ovo mračno poglavlje u istoriji bugarsko-turskih odnosa detaljno je opisano u novoj seriji knjiga od šest tomova Međunarodne organizacije za strateška istraživanja (USAK), sa sedištem u Ankari. Pod nazivom „Beleženje nepoznate istorije: Seoba iz Bugarske 1989“, knjige su zasnovane na svedočenjima iz prve ruke o politici asimilacije koju je sprovodio bivši bugarski komunistički režim i o egzodusu Turaka iz Bugarske u maju 1989. godine.
Mada su prijateljstvo i dobrosusedski odnosi izemđu dve zemlje trjumfovali od okončanja komunističkog režima krajem 1989, uspomene ostaju.
Jašar se seća kako je kampanja asimilacije počela promenom jezika sa arapsko-turskog na bugarsko-slovenski. Turci u Bugarskoj bili su primorani da menjaju svoja imena, a usledila je i zabrana da se turski jezik govori u javnosti i da se obavljaju muslimanski rituali, uključujući obrezivanje i verske sahrane.
Oni koji su kršili zabrane dobijali su velike novčane kazne, a neki su bili poslati u zatvor ili u radni logor Belene, na ostrvu u blizini granice sa Rumunijom.
„Došli su u sred noći“, seća se Jašar, misleći na policiju ili „miliciju“, kako se zvala u to vreme, čije su lokalne jedinice bile zadužene za sprovođenje naređenja centralne vlade.
„Moj otac je imao prijatelje -- čuo je da bi nešto moglo da se desi i pitao je naše komšije Bugare da bar nama, deci, tokom noći pruže utočište, da ne bismo prolazili kroz taj stres. Moj brat, sestra i ja bili smo u kući svojih bugarskih suseda. Oni su nas spremno ugostili te noći“, rekla je ona, sećajući se noći kada je milicija došla po njenog oca.
„Ujutru je sve svuda bilo blokirano. Odveli su nas u školu, gde su počeli da nam menjaju imena, jedno po jedno. Dali su nam liste imena da biramo, a onima koji nisu želeli da promene svoje, nadenuto je neko novo ime -- sviđalo im se to ili ne“, ispričala je Jašar za SETimes.
„Naša nova imena nikada nisu postala popularna -- i dalje smo jedni druge zvali starim imenima -- svi me znaju kao Jašku“, dodaje Jašar.
Bugarski parlament je 2012. godine usvojio istorijsku deklaraciju kojom se osuđuje „Proces preporoda“.
Serijom knjiga u šest tomova dokumentuje se prinudna migracija Turaka iz Bugarske 1989. godine. [Muzafer Vatansever Kutlaj]
Jašar, međutim, nije osetila veliko olakšanje.
„Izvinjenje ništa ne znači. Bol s godinama bledi, ali je potrebno vreme“, rekla je ona.
„Verujem da je sve ovo [zamena imena] bila greška -- ljudi su živeli u miru. Bilo je mešovitih brakova i sve se normalno odvijalo. Nije se moralo ići tako daleko“, dodaje ona.
Vanja Tjutundžieva živi preko puta kuće u kojoj su Jašar i njeni brat i sestra našli utočište u noći kada je policija došla u njenu kuću da odvede članove njene porodice i promeni im imena.
„Jaška je jedna od mojih najboljih komšinica -- na nju uvek mogu da računam“, priča Tjutundžieva za SETimes.
Neke anegdote u knjigama govore o tome kako su mnogi Bugari odlazili na železničke stanice i plakali dok su njihovi susedi napuštali zemlju, a onim Turcima koji su se vratili u Bugarsku pomogli su da se vrate životu u svojim gradovima. Oni koji su postali deo imigracije kroz vize mogli su da se vrate nakon septembra 1989. godine, kada su dve zemlje počele pregovore.
Muzafer Vatansever Kutlaj, glavna koordinatorka projekta i sama dete iz migrantske porodice, iz bugarskog grada Kardžali, koja se preselila u severozapadnu provinciju Bursa u Turskoj, rekla je za SETimes da je zbog događaja iz svog detinjstva vrlo svesna društvene ekskluzije i inkluzije.
„Sa jedne strane smo moja porodica i ja bili primorani da se odselimo u Tursku. Iako sam imala otprilike 4 godine, i iako je to mutna slika, sećam se procesa“, kaže Kutlaj.
„Primorani ste da napustite svoj dom, svoje komšije, svu svoju imovinu. Tako osetite šta to znači ekskluzija. Postanete osećajniji kada su u pitanju stanja manjina ili slabijih segmenata društva. Postajete osetljiviji prema pluralizmu, kada su u pitanju humanitarni rezultati političkih odluka. I sami osećate obavezu da branite njihova prava“, kaže Kutlaj.
Tokom tromesečnog perioda migracije 345.960 ljudi došlo je u Tursku iz Bugarske, a 133.272 se na kraju vratilo u Bugarsku. Turci rođeni u Bugarskoj nastanili su se, pored ostalih, u turskim gradovima Bursa, Izmir, Čorlu, Istanbul, Edirne, Sakarja i Ankara.
Kutlaj kaže da je veliki broj migranata stvorio velike poteškoće kako za same migrante tako i za turske vlasti, u smislu ekonomskih, socijalnih, političkih i infrastrukturnih mogućnosti.
„Druga strana medalje je inkluzija“, rekla je ona. „Dođete u Tursku i postanete deo nove zajednice. Gradite svoj život od samog početka. Ljudi u Turskoj su tada, kao i država, pokušavali da vam pomognu integrišući vas u političke, ekonomske i socijalne strukture zemlje.“
„Sve te pozitivne stvari takođe vam pokazuju da život nije samo ekskluzija, nego i inkluzija. Mislim, nije sve crno ili belo. Uvek postoje dihotomije. Uvek postoje različiti izbori. Važno je sa kog aspekta razvijate svoj senzitivitet. Znači, ja imam tu svest. To je glavni princip mog života koji je proizašao iz mog iskustva sa seobom“, dodaje ona.
Kutlaj dodaje da za Turke u Bugarskoj nije moguće da zaborave tu lošu uspomenu.
„Ipak, ne mislim da je to imalo loše posledice po odnose dve zajednice, jer su kampanju asimilacije i prisilne migracije promovisale elite Komunističke partije, koje je instruirao Todor Živkov. Bugarski narod ne može da se smatra odgovornim za greške Živkovljevog režima“, rekla je ona.
Kutlaj, koja se više puta vraćala u Bugarsku, u posete profesionalne i akademske prirode, i sastajala sa bugarskim prijateljima iz svoje prošlosti, kaže da je istorija učenje iz ranijih grešaka kako se one ne bi ponovile.
„Ali, to je zaista teško učiniti u stvarnoj politici. Moramo to konstantno da naglašavamo. Ne vidim mogućnost etničkog sukoba u budućnosti između dve zajednice“, dodaje ona.
Javor Klisurski, drugi sekretar bugarske ambasade u Ankari, kaže za SETimes da događaji iz kasnih osamdesetih nisu imali dugotrajan uticaj na prijateljstvo između dve zemlje.
„Iako u to vreme nisam imao turske komšije u oblasti u kojoj sam živeo, čuo sam puno o njima. Njihovi susedi su ih toplo dočekali kada su se vratili u Bugarsku, jer su bili jako bliski prijatelji koji su u prošlosti delili i sreću i nedaće“, kaže Klisurski.
„Zapravo, nikakve političke tenzije ne mogu da podriju dugogodišnje veze između Turaka i Bugara koji žive u toj zemlji. Oni su čak zajedno proslavljali muslimanske i hrišćanske praznike“, dodaje on.
Birgul Demirtaš, ekspert za Balkan sa TOBB Univerziteta u Ankari, kaže da gorka sećanja na period asimilacije osamdesetih godina mogu da se zaleče u velikoj meri zbog činjenice da je odmah nakon pada režima Todora Živkova nova bugarska vlada promenila represivnu politiku i vratila prava Turcima.
„Takođe treba istaći da je spremnost Turske da sarađuje sa tada novoizabranim proevropskim bugarskim rukovodstvom odigrala važnu ulogu u ovom procesu. Sa godinama su dve susedne države postavile primer uspešnog modela bilateralne saradnje na raznim poljima“, rekla je Demirtaš za SETimes.
Kako odnosi Turske i Bugarske nakon Živkovljevog režima mogu da posluže kao model bilateralnih odnosa širom regiona? Iznesite svoje mišljenje u prostoru za komentare.
Nastavak na Southeast European Times...
