Izvor: Blic, 30.Jan.2014, 13:22   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Budžetsko finansiranje guši medije u Srbiji

Netransparentan i neuređen sistem budžetskog finansiranja medija u Srbiji ugrožava ravnopravan tretman medija na tržištu, omogućava takozvanu "meku" cenzuru i sprečava razvoj slobodnih i nezavisnih medija, ocenjuje se u istražvanju Centra za međunarodnu pomoć medijima (CIMA).

Mehanizmi finansiranja medija iz budžeta u Srbiji koriste se za indirektnu, "meku" cenzuru koju je teško uočiti, a čiji je cilj da se podstakne pozitivno izveštavanje o zvaničnicima i njihovim >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << aktivnostima i kazne kritički nastrojenih mediji, navodi se u istraživanju.

U istraživanju koje je u CIMA objavila u saradnji sa Svetskim udruženjem novina i novinarskih izdavača (WAN-IFA), konstatuje se da se javna sredstva dodeljuju na netransparentan način, proizvoljno, bez jasnih i merljivih kriterijuma, javnih procedura i kontrole, što ugrožava konkurenciju u oblasti medija.

"Direktne državne subvencije medijima u državnom vlasništvu koji dobijaju velike svote državne pomoći namenjene medijima, drastično umanjuju slobodu konkurencije u srpskoj medijskoj industriji i sprečavaju razvoj slobodnih, nezavisnih i pluralističkih medija", navodi se u istraživanju.

U delu istraživanja koje se odnosi na raspodelu subvencija, ukazuje se na neravnopravan položaj dve privatne novinske agencije, Beta i Fonet, u odnosu na državnu agenciju Tanjug, i porede podaci o poslovanju dve najveće agencije, Tanjuga i Bete. Konsatuje se da su Tanjug i Beta slični po proizvodnji i ukupnim

poslovnim prihodima u 2012. godini, ako se izuzmu subvencije državnoj agenciji: Tanjug je imao prihod od 1,05 miliona evra ili 120 miliona dinara, a Beta 980.000 evra ili 112 miliona dinara.

Pritom, Tanjug je dobio i subvencije u vrednosti od 1,8 miliona evra ili 209,5 mliona dinara, navodi se u istraživanju i zaključuje da je državna novinska agencija bila manje produktivna, jer ima više od dva puta više zaposlenih, odnosno 212 naspram 90 zaposlenih u Beti. U istraživanju se kao problem izdvaja to što u Srbiji ne postoje potpuni i pouzdani podaci o ukupnim javnim sredstvima potrošenim na medije, o izvorima i oblicima finanisranja niti svrsi ili efektima takve budžetske potošnje.

Navodi se da nezvanične procene medijskih organizacija govore o udelu budžetskih sredstava na tržištu medija od 15 odsto do 40 odsto. U istraživanju se izdvajaju četiri glavna oblika finansijske intervencije države u oblasti medija: subvencije, reklame koje plaćaju državne institucije i javna preduzeća i finansiranje posebnih medijskih usluga i finansiranje medijskih projekta.

U 2012. ukupno 660.000 evra ili 75 miliona dinara je potrošeno na projektno finansiranje medija iz budžeta, što je 20 odsto od subvencija koje su u iznosu od 3,2 miliona evra ili 368 miliona dinara izdvojene samo za četiri medija u državnom vlasništvu - Novinskoj agenciji Tanjug, Međunarodnom radiju Srbija i izdavačkim kućama Panorama i Jugoslovenski pregled.

Pritom, značajan deo državne pomoći medija nije uzet u obzir u zvaničnim propračunima, uključujući reklame koje plaćaju državne institucije i preduzeća, kao i "ugovorne i "posebne usluge", što, prema procenama medijskih udruženja, vredi dodatnih 20 miliona evra, dodaje se u izveštaju.

Procenjuje se da je udeo državnih sredstava na tržištu reklama između 23 i 40 odsto, ali da je i veći, ako se obuhvate prihodi od pretplate i drugi vidovi državne pomoći.

"Tržišna kretanja nisu ključni faktor koji određuje sudbinu srpskih medija i da profit često nije glavna korist koju očekuju vlasnici medija i finansijeri", navodi se u izveštaju i dodaje da je tržište reklama u protekle tri godine u Srbiji u

proseku vredelo godišnje 170 miliona evra ili 19 milijardi dinara.

U izveštaju se predlaže se da se sva državna sredstva za razvoj i podršku medijima uplate u opšti fond za medije koje bi nadzirala nezavisna komisija, kao i da se sva državna sredstva za medije dodeljuju na javnim konkursima.

Takođe se preporučuje da se budžetsko finansirnaje usredsredi na projektno finansiranje i posebno na kofinansirenje novih programa i naglašava da pritom svi ugovori moraju sadržati odredbe u kojima se jasno vlastima zabranjuje da se mešaju u uređivačku politiku.

Najčitanije SADA:

Nastavak na Blic...

Advertiser-Serbia.com: Budžetsko finansiranje guši medije u Srbiji