Izvor: Blic, 01.Jun.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Budžetski deficit
Dva su razloga što se postojanje budžetskog deficita uzima kao rđav makroekonomski indikator. Oba su u stvari posredna i mogu da usmere raspravu o tome šta bi i koliko trebalo finansirati iz državnog budžeta u pogrešnom pravcu.
Prvi je da postojanje deficita govori o prevelikoj javnoj potrošnji, te postoji opasnost da dođe do bržeg rasta cena, znači do inflacije. Budući da je inflacija briga centralnih banaka, trebalo bi očekivati da se one veoma mnogo rukovode stanjem u državnom >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << budžetu kada odlučuju o monetarnoj politici. U stvari, teško je naći centralnu banku čije se odluke prevashodno rukovode stanjem u javnim finansijama, mada gotovo sve teže da neprestano upozoravaju ministre finansija da bi bilo dobro da troše manje. Ova je kritika više upozorenja da se mora poštovati nezavisnost centralne banke jer postoji stalna bojazan da bi ministarstvo finansija moglo da izvrši politički pritisak da se štampanjem novca pokrije budžetski deficit.
Drugi je razlog verovanje da će se insistiranjem na manjem budžetskom deficitu, ili čak na suficitu, opravati smanjenje ukupnih javnih rashoda. Veruje se da je teško ubediti korisnike budžeta na smanjenje prava, pa se to teži postići posredno, tvrdnjom da postojanje deficita ukazuje na to da je potrebna štednja jer će inače bankrotirati država. Empirijska istraživanja uglavnom pokazuju da se ovo političko lukavstvo nije pokazalo kao uspešno. A može da ima i upravo suprotne posledice od onih koje se žele.
U suštini, nema zamene za ozbiljnu raspravu o tome šta se želi finansirati iz budžeta i kako da se to plati, dakle kako da izgleda poreski sistem. Zastrašivanjem od posledica deficitarnog finansiranja budžeta se toj raspravi ne doprinosi.
