Izvor: Politika, 03.Nov.2013, 10:52   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Budžet realan, a ne po meri politike

Predvideli smo budžetski deficit od 4,6 odsto bruto domaćeg proizvoda, a Ministarstvo kulture može da računa na više para

Predlog budžeta za 2014. godinu predviđa prihode od 930 milijardi dinara koji će se najvećim delom ostvariti od poreza na dodatu vrednost i akciza. Predvideli smo rashode od 1.113 milijardi dinara, dok će budžetski deficit biti na nivou od 4,6 odsto bruto domaćeg proizvoda što je oko 183 milijarde dinara, kaže u intervjuu za naš list Lazar Krstić, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ministar finansija, dodajući da je Vlada Srbije poštovala zakonski rok za usvajanje predloga budžeta, a to je 1. novembar, i da je predlog uputila Skupštini Srbije na razmatranje.

Krstić kaže da je svestan velikog interesovanja javnosti za njegov prvi proračun javnih finansija baš zbog ranije najavljenih mera za budžetsku štednju, kao i za zaustavljanje spirale povećanja javnog duga. Za 2014. godinu on nam, nažalost, predviđa rast BDP-a od samo jedan odsto, ali zato prosečnu inflaciju od 5,5 odsto. Vrednost srpskog BDP-a, ili svega onog što se stvori u jednoj godini, trebalo bi da naraste na četiri hiljade milijardi dinara.

Najavljivali ste štednju, a minus u kasi je i dalje visok. Kako to?

S merama koje smo preduzeli budžetski deficit će iznositi 4,6 odsto BDP-a. To je na nešto manjem nivou nego što je predviđeno rebalansom javnih finansija za ovu godinu. Što se tiče konsolidovanog budžeta države, polazna tačka deficita za 2014. godinu na republičkom nivou bila bi šest odsto. Treba razumeti i da je ovaj budžet pravljen realno, a ne u političke svrhe. I, kao takvog, treba ga podržati. Promenićemo i praksu da se rebalans radi samo sredinom godine i da trošimo više nego što je predviđeno, nego ćemo troškove po stavkama prilagoditi stvarnom ostvarenju prihoda. To već radimo od sredine septembra ove godine.

Da li neko budžetom dobija više novca nego prošle godine? Ko dobija manje?

Nije ideja da neko dobija manje ili više zato što je to politički ispravnije. Stavke u budžetu ne određuje to ko je politički jači, a ko slabiji, ko je u političkoj poziciji da dobije više, a ko manje. Ovaj budžet je pravljen tako da po svakom ministarstvu oslikava ono što resorni ministri smaraju osnovnim prioritetima sa stanovišta države. Kad smo pravili ovaj budžet, mi smo seli i ambicije svih pretočili u realne okvire. Pitaju me i da li je bilo pritisaka kod pravljenja budžeta. Pritisaka je bilo, ali onoga trenutka kada smo postigli konsenzus oko mera koje smo i javno izneli već smo došli u fazu kada su svi faktori duboko svesni situacije u kojoj se zemlja nalazi i odricanja koja su morala da se dese. Ono što mogu da kažem jeste da je Ministarstvo kulture, zbog uvođenja javnog servisa u njihovu nadležnost i finansiranje, dobilo znatno više novca za narednu godinu. Ali, čak i kad se izuzme finansiranje javnog servisa, i kad se gleda koliko je izdvojeno samo za kulturu, budžetom je Ministarstvo kulture opet dobilo znatno više nego prethodnih godina. Da se razumemo, svestan sam situacije u kulturi i znam da ni to nije dovoljno, ali ipak je korak u pravom smeru.

Da li možete da zatvorite finansijsku konstrukciju javnih finansija za ovu godinu? Bilo je reči da je sporno oko 20 milijardi dinara i da li bi to moglo da bude razlog za drugi rebalans u ovoj godini?

Tako je, mi se suočavamo s nižim prihodima nego što je predviđeno rebalansom budžeta. Međutim, čim smo to uvideli posle rekonstrukcije Vlade, preduzeli smo mere. Od kad smo preuzeli ovo mesto, mere ograničavanja rashoda dale su rezultate u skladu s našim očekivanjima.

Kako ćete premostiti minus u budžetu do kraja godine? Da li ćete emitovati nove evroobveznice i u kom iznosu?

Budžet se u tekućoj godini realizuje po planu. Posle objavljivanja mera imali smo veliku tražnju za našim dinarskim obveznicama na domaćem tržištu kapitala i mi smo to iskoristili tako da je likvidnost budžeta obezbeđena. Međutim, sagledavajući trenutnu makroekonomsku situaciju koja je još dobra, ali koja ima veliku mogućnost da se početkom sledeće godine pogorša, razmatrali smo više načina na koji možemo ovaj problem da rešimo. To uključuje i mogućnost izdavanja evroobveznica, kao i različite druge izvore finansiranja s drugim državama ili međunarodnim finansijskim institucijama kao što je Svetska banka.

Najavili ste jeftinije zaduživanje kao jednu od mera. Koliko je to realno prema prilikama na tržištu?

Globalna situacija na makroekonomskom tržištu je i dalje dobra, iako lošija nego pre šest meseci, a očekujem da će svakako biti još lošija. Mi ćemo obezbediti jeftinije zaduživanje iz dva različita izvora. To su vrlo pozitivnikrediti za finansiranje budžeta koje nam daje Svetska banka, ali i Ruska Federacija. Ranije nismo mogli da ih dobijemo jer nismo imali adekvatne mere oporavka ekonomije. Sada se ta situacija menja. Svetska banka nam je dala pozitivnu ocenu ekonomskih mera. Drugi izvor finansiranja bili bi bilateralni aranžmani koje možemo da napravimo s drugim zemljama, a tu mislim na zajam od Ujedinjenih Arapskih Emirata. Tu sam vrlo optimističan.

Šef kancelarije Svetske banke u Beogradu Toni Verheijen izjavio je da su oni zadovoljni vašim planom finansijske konsolidacije za naredne tri godine. Iz toga se zaključuje da ste plan napravili, ali ga još niste javno izložili. Šta on obuhvata, koje mere?

Plan fiskalne konsolidacije za naredne tri godine je usvojen s fiskalnom strategijom za 2014. godinu na sednici Vlade pre dva dana. Budžet ne treba gledati kao nešto što traje jednu godinu, već u širem kontekstu ekonomskog oporavka države. A za to su potrebne naredne tri do četiri godine. Na strani finansija, cilj je stabilizacija javnog duga do 2016. i 2017. Takođe, i promena njegovog trenda rasta. Uopšte u ekonomiji, cilj nam je svakako i povećanje zapošljavanja. Ponavljamo to od kada smo u javnost izašli s merama – one nisu marketinški i predizborni trik. Mere su posledica ozbiljne analize posle koje je postalo jasno da nema drugog načina. One moraju da promene sistem i način razmišljanja. Stvari moraju da se rade dugoročno i stalno jer i najmanji gubitak budnosti može nas koštati mnogo.

Koliko je realno da država zaustavi rast javnog duga?

Tu nemamo puno izbora. Mi moramo do 2016. i 2017. godine da zaustavimo rast javnog duga. Plan za to je realan, odgovaran i to su prepoznali i međunarodne finansijske institucije i stručna javnost. Za ova dva meseca nisam čuo nijednu realnu alternativu ponuđenim merama. Iako sam čuo dosta kritika, one su bile usmerene uglavnom na pojedine tačke, ne sagledavajući paket mera u celini. Smirivanje duga i smanjenje deficita nisu posledica samo fiskalnih, već i sistemskih intervencija jer kada donesete set zakona koji vam garantuju drugačije funkcionisanje javnog sektora onda se i potrošnja vrati u normalne okvire.

Poslednjih dana bilo je mnogo radničkih protesta iz preduzeća u restrukturisanju, a vi ste najavili uštede u budžetu baš na toj stavci. Da li će vas radničko nezadovoljstvo naterati da promenite stav i nastavite da dajete novac za tu namenu? Eto i Vlada je na istoj sednici kada je usvojila predlog budžeta usvojila i program mera za „kreditnu podršku” FAP-u iz Priboja?

Mnogo smo radili na tome da napravimo plan i da vratimo kredibilitet što se tiče finansija i privrede koji smo izgubili u međunarodnoj zajednici. To smo uspeli.

Malo je poznato da je savetnik vlade Dominik Stros-Kan, nekadašnji direktor MMF-a, još jednom bio u poseti Srbiji, pa i vašem ministarstvu. Šta vas je posavetovao?

S njim smo u redovnom kontaktu oko dugoročnog plana fiskalne konsolidacije i oko toga kako da oporavimo srpsku privredu. Dogovaramo se kako da se više usmerimo na razvoj privatnog sektora.

Da li ste se tokom pravljenja budžeta odlučili na eventualni aranžman s MMF-om?

Mi smo ovim ekonomskim merama povratili kredibilitet kod finansijskih institucija. Nastavljamo tehničku saradnju s Međunarodnom monetarnim fondom. Vlada će odlučiti koji oblik eventualnog aranžmana bismo uspostavili. I u samom MMF-u je, pre mesec i po dana, kada su vladine mere objavljene, rekli da su na svaki način spremni da nam pruže podršku što nije bio slučaj sa sastavom prethodne vlade pre rekonstrukcije.

Još niste javno saopštili koliko će poreske obveznike koštati pokrivanje gubitaka ugašene Privredne banke Beograd. O kom iznosu je reč?

Banci Poštanska štedionica su u sklopu transkacije prebačene obveznice u vrednosti od 11 milijardi dinara. To je novac koji je potreban da bi se osigurala kapitalna adekvatnost Poštanske štedionice. Konačna cena troškova Privredne banke biće poznata kada budemo videli kolika je neadekvatnost njenog kreditnog portfolija. Taj iznos neće biti mali. Međutim, mi moramo da osiguramo nadzor našeg finansijskog sektora i poslovanja banaka. Preduzeli smo mere s Narodnom bankom Srbije da osnujemo zajednički komitet za finansijsku stabilnost koji će redovno sagledavati stanje u finansijskom sektoru.

Jovana Rabrenović

objavljeno: 03.11.2013.

Nastavak na Politika...