Izvor: Blic, 02.Dec.2011, 03:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Budućnost nostalgije
Odjednom, nekadašnji Dan republike postao je tema. Prolazile su godine u kojima smo - uostalom, s pravom - ignorisali, ili ismevali falsifikovanu upotrebu tog datuma, baš kao što je i ime zemlje čiji je to bio praznik izvesno vreme bilo čist falsifikat, pokriće za nekakav provizorijum, teranje kera bivšoj braći.
Biće da je to stoga što je, dan ranije, umro Ante Marković, uistinu poslednji politički Jugosloven, a zapravo drugo ime za poslednji trzaj bolje prošlosti. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Ušećereno sećanje kristalizuje melasu zaborava: zaboravlja se, zaboravlja, što bi rekao Arsen, koliko ništa nije valjalo u onoj zemlji, deceniju pre smrti njenog operetskog diktatora, baš kao i deceniju posle.
Em bejasmo mladi, em ne beše rata.
Osmehnuti Konjičanin činio je najbolje što je mogao, i onda kada je to činio pogrešno. Uostalom, treba videti gde su sada neki od njegovih prvaka, oni koji su se švercovali na poslednje vozove boljeg života, netom po kozaračkoj objavi surogata za raspalu federalnu partiju.
Kao i u svakom pokretu, i tamo se tada steklo nešto iskreno ubeđenih utopista, pregršt poraženih iz prethodnih obračuna, i kritična masa notornih šićardžija, onih koji će se najelegantnije prestrojiti u novi poredak, pravdajući docnija nepočinstva, ili ih i sami čineći.
No, refleksivna nostalgija, kako bi rekla autorka knjige od koje sam pozajmio naslov, Svetlana Bojm, vrši svoj rad, i sada nam je, odjednom, sve lepo: sećam se normalnosti situacije na bečkoj Kertnerštrase, u menjačnici u kojoj, jula devedesete, menjam sedam stotina dinara za sedam stotina šilinga, a to je onih notornih jugoslovenskih sto maraka, tajna šifra za osećanje superiornosti.
Kupio sam album „Good Son", Nika Kejva, i te večeri na Prateru bio na svojim prvim Stonsima. Na tome imam zahvaliti Anti Markoviću.
No, vinil je izašao iz mode, Stonsi su na kraju došli, Kejv takođe. „Dan republike" je samo jedna dobra pesma s Koševa. Možda poslednja.
