Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 23.Okt.2009, 12:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Buduće žene niže, debeljuškastije i plodnije
NJU HEJVEN - Žena budućnosti će, kako nauka kaže, biti niža nego što je sada, obavezno debeljuškasta, plodnija, zdravija, s nižim krvnim pritiskom i dužim periodom plodnosti.
Ove dramatične promene nagoveštavaju pouzdani dokazi koji, takođe, potvrđuju da čovek još uvek evoluira.
Napredak medicine omogućio je da mnogi ljudi, koji su nekada umirali mladi, sada žive duže i dostižu duboku starost. Ovo je stvorilo uverenje da prirodna selekcija više ne >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << utiče na ljudsku vrstu i da mi, zbog toga, više ne evoluiramo.
"To je potpuno pogrešno" - tvrdi profesor Stiven Stirns, evolucioni biolog sa Univerziteta Jejl, u Nju Hejvnu, u američkoj državi Konektikat. On je uveren da , iako razlike u preživljavanju, možda, više ne vrše selekciju "sposobnijih osoba i njihovih gena", razlike u reproduktivnoj sposobnosti još uvek vrše.
Pitanje je da li žene, koje imaju više dece, poseduju različite osobine koje prenose na svoje žensko potomstvo?
A da bi to ustanovio, Stirns je sa saradnicima proučio rezultate jednog istraživanja sabranog u studiji koja je sistematizovala istorije bolesti više od 14.000 žitelja grada Framingama u Masačusetsu od 1948. godine i tako dobili podatke o tri generacije mnogih porodica.
Stirns je sa saradnicima proučio zdravstveno stanje 2.238 žena koje su prošle kroz menopauzu i tako okončale reproduktivnu sposobnost. U ovoj grupi žena istraženo je da li su njihova visina, težina, krvni pritisak, holesterol ili drugi zdravstveni detalji u bilo kakvoj vezi sa brojem dece koje su donele na svet.
Oni su takođe proverili promene socijalnih i kulturnih faktora da bi izračunali u kojoj meri prirodna selekcija formira biološke osobine žena.
Ispostavilo se - u velikoj meri! Ukratko rečeno, žene veće telesne težine sklone su da rađaju više dece od proseka u odnosu na višlje i lakše.
Žene sa nižim krvnim pritiskom i nižim nivoom holesterola isto tako odgajaju više dece i, što nije iznenađujuće, to se isto događa i ženama koje su prvo dete donele na svet u ranoj mladosti ili su kasnije od vršnjakinja ušle u menopauzu
Ono što je posebno važno je da su ove osobine prenele na svoje ćerke koje, u isto vreme, imaju više dece.
Ako se ovakav trend protegne na deset generacije, izračunao je Stirns, prosečna žena će 2.409 godine biti najmanje dva santimetra niža i kilogram teža nego što je danas. Ona će, takođe, svoje prvo dete rodite pet meseci ranije i ući u menopauzu 10 meseci kasnije.
Teško je reći šta je uticalo na ovakvu "biologiju" i razlučiti da li se njeni elementi prenose genetski s majke na ćerku ali pošto je Stirns uzeo u obzir mnoge društvene i kulturne faktore, najverovatnije njegovi rezultati ukazuju više na genetske nego na moguće delovanje kulturne evolucije.
Ovo nije prva studija iz koje proizilazi zaključak da prirodna selekcija i danas funkcioniše i utiče na ljude. Razlika je ogromna jer su mnogi raniji radovi zaključke donosili više na osnovu geografskih razlika u genetici nego iz direktnog merenja uspeha u reprodukciji.
Zbog toga su, konstatuje časopis Sajens, rezultati Stirnsovih istraživanja, možda, najdetaljnija analiza čovekove evolucije danas.
"Posebno je zanimljivo da se postojeći biološki okvir još nazire ispod okvira koji određuju uticaj kulturne tradicije" - zaključio je on.
Analize drugih dugoročnih medicinskih podataka mogle bi baciti više svetla na prožimanje genetike s kulturom i tradicijom.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
