Izvor: Blic, 22.Okt.2010, 01:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Budimpešta - primer koji treba preslikati
Beograd je jedina metropola koja nema, niti je počela da gradi veletržnicu, objekat u kom bi se prodavalo voće, povrće, cveće. Izgradnjom veletržnice, čiji početak se najavljuje za mart 2011. postiglo bi se bolje tržište, manje cene proizvoda, motivisali bi se i poboljšalo stanje proizvođača, jer nakupaca ne bi bilo. Veletržnica „Nađbani pjac“ u Budimpešti, najpribližniji je primer kako će izgledati veletržnica u Beogradu.
Koliko je veletržnica dobra za kupce, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << koji ne kupuju robu od nakupaca već direktno od proizvođača, pokazuje sledeći podatak. Voće i povrće istog dana na Kvantaškoj pijaci u Beogradu košta oko 30 odsto više u odnosu na veletržnicu u Budimpešti. Uz to treba dodati podatak da je na dan proizvodnje, cena voća i povrća u Srbiji jeftinija za oko 30 odsto u odnosu na region. Uz to, veletržnice daju mnogo bolje uslove proizvođačima, koji mogu mnogo kvalitetnije da skladište i pripremaju robu za prodaju. Kupci kupuju ekološki ispravniju, čistiju i svežiju robu koja je pod nadzorom i kontrolom.
Najveća veletržnica u Mađarskoj, „Nađbani pjac", prostire se na 32,9 hektara, ima posebnu ulogu u snabdevanju Budimpešte i okolnih gradova. O značaju ove veletržnice dovoljno govori podatak da se u radnjama nađe 70 odsto voća i povrća koje se uvoze u Mađarsku. Sa druge strane, više od polovine proizvoda koji se prodaju, dolazi direktno od proizvođača iz svih krajeva Mađarske.
Godišnje, u ovoj veletržnici ostvari se promet oko 411.000 tona robe, a prihod, na godišnjem nivou je između tri i četiri miliona evra.
Prihod ostvaruje od naplate ulaznica i pijačarina, ali i davanja u zakup magacina, kancelarija, prostorija unutar samog objekta.
Kroz kapije „Nađbani pijace" godišnje prođe oko 615 hiljada vozila. Svaki proizvođač registrovan je u informacionom sistemu i samo na taj način može da prodaje. Kamere na ulazu očitavaju registraciju i na monitoru se nađu svi podaci o proizvođaču, poreklu proizvoda, načinu proizvodnje, godišnjoj količini voća i povrća koju proizvede. Cena ulaza zavisi od nosivosti kamiona, a kreće se od tri do pet evra po toni robe koju unese u veletržnicu. U okviru samog objekta veletržnice trenutno radi 120 veletrgovinskih firmi, koje zauzimaju magacin od oko 13.000 kvadrata.
- Slobodnog mesta nema. Veletržnica je ogromna prednost za same proizvođače, ali i kupce, jer se stvara zdravo tržište. Recimo kompanija „Metro" direktno sklapa velike ugovore sa proizvođačima, koji se pogađaju oko cene. Takođe, otvoreni smo i za građane, pa se dešava da nekoliko porodica zajedno kupuje namirnice. Kad je reč o vlasničkoj strukturi, „Nađbani pjac" je akcionarsko društvo, većinski vlasnik je Grad Budimpešta sa 61 odsto, dok je 39 procenata vlasništvo firmi - objašnjava Tibor Kekedi, direktor veletržnice „Nađbani pjac".
Specifično za „Nađbani pjac" je da je delom zadržao i tradicionalan način prodaje, sa parkiranih kamiona.
- „Nađbani pjac" je najbolji primer kako treba da izgleda veletržnica u Beogradu. Nećemo preslikati bukvalno svaki detalj, ali ćemo mnoga pozitivna iskustva preneti. Mi ćemo napraviti bolji centralni sistem hlađenja, odnosno, mi ćemo pokušati da hladimo vodom. Napravićemo istraživanja podzemnih voda, pošto je poznato da ispod Kvantaške pijace postoje termalni izvori. Na taj način, ekološki, pokušaćemo da držimo objekat na konstantnoj temperaturi od 15 stepeni - rekao je Dragan Pušara, direktor JKP „Gradske pijace".
Veletržnica u Budimpešti odlično je infrastrukturno povezana, nalazi se na obodu grada i to je nešto što sigurno treba primeniti i u Beogradu.
- Mi sa izgradnjom veletržnice na sadašnjoj kvantaškoj pijaci počinjemo u martu, na parceli od 18,3 hektara. Dokumentaciju smo prikupili sada ćemo razgovarati sa svim lokalnim samoupravama u Srbiji, zadrugama i asocijacijama proizvođača i trgovcima da učestvuju u vlasničkoj organizaciji nacionalne veletržnice. Beograd će do sledeće sezone voća i povrća imati završenu halu od 10.000 metara kvadratnih za voće i povrće, kao i halu od 5.000 metara kvadratnih za cveće - navodi Pušara.
Rijeka
Regionalna veletržnica Matulji u Rijeci jedna je od veletržnica čiju izgradnju je finansirala Republika, Ujedinjene nacije za poljoprivredu i prehranu i Evropska banka za obnovu i razvoj. Otvorena je za kupce svakim danom, osim nedelje, koji svojim automobilima mogu ući u prostor veletržnice. Javni sektor raspolaže sa 72,5 odsto deonica, dok se 27,5 odsto nalazi u vlasništvu privatnika. Veletržnica se nalazi na zapadnom izlazu iz Riječke obilaznice, strateški dobra lokacija jer se nalazi između Istre i Rijeke. Prostire se na 14.300 kvadrata, ima 26 prodajnih prostora, potpuno je klimatizovana, a od 2003. godine postoji kancelarija carinske ispostave i poljoprivredno savetovalište.
Bolonja
Zahvaljujući lokaciji, vezi sa putevima, savremenoj infrastrukturi i uspostavljenim standardima kvaliteta, veletržnica „CAAB" u Bolonji je jedna od vodećih institucija u distribuciji proizvoda, kako u Italiji, tako i Evropi. „CAAB" je konzorcijum koji je formirala Grad Bolonja, pokrajina, trgovinska udruženja, privredna komora bolonje, banke, veletrgovačka preduzeća i distributeri proizvoda. Grad ima 80 odsto vlasništva, a upisan kapital iznosi 51 milijardu evra. Oko 400 miliona evra iznosi godišnji promet, trguju 34 preduzeća, 80 farmi direktno prodaje svoju robu, a registrovano je 2.000 stalnih kupaca. U okviru provere kvaliteta robe, godišnje se uradi oko 100 hiljada hemijskih i mikrobioloških analiza.
