Izvor: Večernje novosti, 10.Maj.2013, 22:44 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bubreg muči pola miliona ljudi
ZA godinu dana, zbog oboljenja bubrega i mokraćnih puteva, pomoć lekara zatražilo je više od 540.000 stanovnika Srbije, a prema podacima Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“, u bolnicama je od ovih bolesti za godinu dana lečeno više od 35.000 pacijenata!Stručnjaci upozoravaju da bolesti bubrega trenutno pogađaju pet do 10 odsto populacije u svetu.- Broj pacijenata koji su bolnički lečeni od akutnog oštećenja bubrega u poslednjih 30 godina i u svetu, i u Srbiji, >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << uvećan je čak 20 puta - upozorava profesor dr Nada Dimković, predsednica Republičke komisije za nefrologiju i urologiju pri Ministarstvu zdravlja.- Ovo je alarmantan podatak jer u poslednjim fazama akutnog oštećenja bubrega, stopa smrtnosti iznosi gotovo 60 odsto, što najslikovitije pokazuje koliko je važno bolest prevenirati.Uzroci hroničnog oštećenja bubrega su brojni.Dr Jasmina Grozdanov, pomoćnica direktora Instituta „Batut“, objašnjava da se smatra da je 70 odsto pacijenata sa bolestima bubrega prethodno bolovalo od dijabetesa, koji u Srbiji ima oko 630.000 ljudi, ili povišenog krvog pritiska, od kojeg kod nas pati svaki drugi odrasli stanovnik.SAMO 79 PRESAĐIVANJA U SRBIJI tek svaki peti pacijent kojem je potrebna transplantacija može da se nada da će dobiti organ. Prošle godine je urađeno 79 transplantacija, pri čemu je 47 bubrega uzeto od donora u stanju moždane smrti. Na listi čekanja za presađivanje trenutno je 658 pacijenata.- Najnoviji podaci zdravstvenih službi u svetu ukazuju na stalan rast broja pacijenata koji imaju neki znak ili simptom hronične bolesti bubrega - kažedr Radomir Naumović iz Klinike za nefrologiju Kliničkog centra Srbije.Akutno oštećenje bubrega je najčešće posledica drugih, uglavnom teških oboljenja, kao i primenjene terapije.- U lečenju bolesnika važno je koliko god je moguće izbegavati lekove koji mogu da oštete bubrege ili ih dozirati prema stanju bubrega bolesnika - kaže prof. Dimković. - Posebnu pažnju treba obratiti na nekontrolisanu upotrebu analgetika, diuretika i lekova koji se izdaju bez recepta. Treba izbegavati ponavljana kontrastna snimanja u kratkom vremenskom periodu i uvek obezbediti bolesniku adekvatan unos tečnosti u rizičnim stanjima (infekcije, operacije, snimanja).Najteži bolesnici, koji imaju dijagnozu terminalne bubrežne slabosti, kod nas se leče nekom od tri metode za zamenu funkcije tog organa - hemodijalizom, peritoneumskom dijalizom (preko trbušne maramice) i transplantacijom. U 58 centara u Srbiji trenutno se dijalizira oko 4.000, a u kućnim uslovima još 530 pacijenata. Stručnjaci, međutim, upozoravaju da je hemodijaliza na godišnjem novou, u proseku, četiri puta skuplja od terapije za pacijenta sa presađenim bubregom.- Samo za dijalizu i eritropoetin, koji se daje pacijentima, godišnje se iz kase zdravstvenog osiguranja izdvoji 2,5 miliona dinara po pacijentu - kažu u RFZO.
Nastavak na Večernje novosti...
