Izvor: Politika, 18.Sep.2014, 16:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Buba u uhu
Studije su za izvestan broj studenata samo početak laži, koja se kasnije kroz godine razvija, ne nailazeći na dovoljno dobar razlog da se prekine
Sitna tehnološka naprava, koja sve zna, svaki ispit, na svakom fakultetu, u žargonu „bubica“, postala je najodaniji kolega. Ilegalitet korišćenja ove naprave ne sprečava njene posrednike da je reklamiraju u auli fakulteta, pa čak i na samim ulaznim vratima istih. Oglas nudi laku i brzu budućnost, doduše lažnu i bez znanja. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Cene variraju od kvaliteta i savremenosti tehnologije, ali prečica je tu, svima nadohvat ruke.
Uz iznajmljivanje bubice treba naći i suflera, po mogućstvu studenta koji je položio ispit dostojanstvenim i čestitim putem, i koji se zato odlično snalazi među poglavljima knjige. U velikom broju slučajeva na ispitima ne postoji naročito ozbiljna kontrola, što studentima daje mogućnost da sprovedu ovakav način polaganja sa idejom da sebi „samo“ jedan ispit olakšaju. Ali, nikada ne bude samo jedan. Kazne za ovu perfidnost i takvo izvrtanje ruglu celokupnog moralnog standarda nisu dovoljno oštre, pa samim tim ni dovoljno motivacione za legalan način studiranja. Nekoliko meseci ili nekoliko rokova zabrane izlaska na ispit je očigledno zanemarljivo onim studentima koji nemaju ni straha ni sramote da zakorače u svet bez znanja i s tuđom diplomom.
U ovim možda presudnim godinama za izgradnju ličnog identiteta i integriteta, mladi se konstantno suočavaju s dilemama. Da li da mesecima uče i izlaze na isti ispit nekoliko rokova, ne spavaju i gube strpljenje, dok neke kolege iste prepreke preskaču jednim telefonskim pozivom i malom sumom novca? Da li je rad i trud legitimna ambicija današnjeg mladog čoveka, kada su svuda oko nas bezbrojni primeri potpuno drugačijeg vrednovanja zalaganja i rezultata? Veliki broj fakulteta nije snabdeven opremom uz pomoć koje bi ovakve vrste malverzacija držali pod kontrolom. Upravo zbog toga jedina, ali i najvažnija kontrola jeste u nama samima. Većina ovih varljivih studenata nije realistički promislila društvene probleme koji nas okružuju, a isto tako nije ulazila u teorijsku analizu sebe i svojih postupaka. Izneverili su etiku, a prevashodno sebe. Najtragičniji su pojedinci koji su dozvolili da ih zavedu brzi uspesi kolega, pa su se i sami priključili takvom načinu života, čistim prizemnim empirizmom.
Nažalost, taj krug neistine se ne završava po izlasku sa fakulteta. Isti ti tobožnji studenti će nepotizmom i sličnim prečicama doći do radnog mesta, bez obzira na svoju nekompetentnost i tako zauzeti mesto ljudima sa kvalitetom. Koliku nadmoć nad samosvesnim pojedincem može imati bolesna sredina, iskvarena, lišena viših, uzvišenijih ciljeva i pojmova? Studije su za izvestan broj studenata samo početak laži, koja se kasnije kroz godine razvija, ne nailazeći na dovoljno dobar razlog da se prekine. I tako se nažalost „Buba u uhu“, to jest „predstava“ kvalitetnog studiranja, izvodi upravo na mestu na kome treba da se grade jedni od najvažnijih temelja.
Deana Dimitrijević
objavljeno: 18.09.2014.
