Izvor: RTS, 29.Avg.2011, 08:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Brzina ispred bezbednosti
Uprkos pojačanoj kontroli, tokom leta česte su saobraćajne nesreće u kojima su žrtve motociklisti. Najčešći uzroci nesreća su nepažnja, neprilagođena brzina i nepropisno skretanje. Gotovo svaki četvrti motociklista povređen u saobraćajnim nesrećama ima između 18 i 25 godina.
Proteklu nedelju obeležile su i tri saobraćajne nesreće u kojima su učesnici bili i vozači motocikala. Svakog leta uprkos pojačanoj kontroli događaju se tragedije u kojima su žrtve vozači >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << motocikla. Podjednako su krivi i motociklisti i drugi vozači, a najčešći uzroci nesreće su nepažnja, neprilagođena brzina i nepropisno skretanje.
Motocikli čine 1,3 odsto registrovanih vozila u Srbiji, a vozači motocikala česte su žrtve saobraćajnih nesreća, pa je tako od ukupnog broja poginulih, 15 odsto motociklista, navode iz Komiteta za bezbednost u saobraćaju.
Poražavajući je i podatak da su 23 odsto svih povređenih u saobraćajnim nesrećama vozači motocikla, starosti od 18 do 25 godina.
"Problem je što je tehnika koja je mnogo uznapredovala poslednjih godina u motociklizmu, prave se motori od 180 konjskih snaga, motori koji razvijaju brzinu preko 300 na sat. Duboko sam uveren da mladić od 18 godina nije ni svastan šta vozi i nema iskustva za takvu jednu mašinu", rekao je Ljuba Božović, bivši predsednik Moto-asocijacije Srbije.
Tri najčešća tipa saobraćajnih nesreća su bočni sudar, zbog loše procene udaljenosti motora i njegove brzine od strane drugih vozača, zatim sudar pri uporednoj vožnji, gde je kriv uglavnom vozač motora jer se provlači između kolone automobila i takozvani sudar u istom smeru kada su brzine i jednih i drugih neumerene.
"Vi imate član zakona kojem je definisana nasilnička vožnja. Nažalost, u Srbiji u odnosu na evropska iskustva, nije eksplicitno navedeno da je vožnja na zadnjem točku, odnosno korišćenje motocikla na način koji nije adekvatan, nasilnička vožnja", rekao je Jevtić.
"Podsetio bih samo vozače motocikala da, pre svega, ako voze motocikl na zadnjem točku, tada im se do 300 puta povećava verovatnoća da će poginuti, u odnosu na vozače putničkih automobila", ističe Jevtić.
Nadležni su pokušali takvo stanje da poprave novim zakonom koji je stupio na snagu prošle godine. Manjakavosti prethodnog zakona bile su loša obuka i lak put do dozvole za A kategoriju, pa su punoletni odmah vozili najbrže motore. Novim zakonom je sve to promenjeno, ali rezultata još nema.
"Dok mi takve nove vozače ne dobijemo, mi na putu imamo vozače koji su vozački ispit iz A kategorije stekli po starom zakonu o bezbednosti saobraćaja koji je važio do 2010. godine", rekao je Branko Pantović, pomoćnik načelnika Uprave saobraćajne policije.
"Tada je bilo dovoljno da prijavite vozački ispit, da dođete u policijsku ispostavu, uzmete L tablicu, završite po vama obuku, odnosno odvozate određeni broj časova, izađete na ispit i dobijete vozačku dozvolu. To nije dovoljno jednostavno. Kad sednete na dve točka, mislite da sve možete, ali to nije izvodljivo", istakao je Pantović.
Uvođenjem kamera za nadzor u gradu i oštrijom kontrolom znatno je smanjen broj prekršaja. U policiji navode i da su motociklisti savesniji u poštovanju pravila i nošenja zaštitne opreme.
Ipak, u prvih sedam meseci u Srbiji zabeležena je 731 saobraćajna nesreća u kojoj je poginuo 31 vozač motocikla, što je prema zvaničnim podacima na nivou 2010. godine, a znatno više od 2009. godine.
