Izvor: Politika, 14.Avg.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Brzi promašaji
Mnogi ministri i direktori „Železnica” bili su uspešni nosioci ove ideje, ali isto tako i neuspešni realizatori tog projekta
Vizija Dragutina Zelenovića, bivšeg republičkog premijera, o brzim prugama Srbije, iako stara već 17 godina, i danas uveseljava svakog putnika na železnici. Mnogi ministri i direktori ovog javnog preduzeća bili su uspešni nosioci Zelenovićeve ideje, ali isto tako i neuspešni realizatori njegovog projekta, jer je svaka priča o bržim prugama >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << postala još brži promašaj Srbije. Svi do jednog, skrenuli su sa koloseka obećanja, koje su obično davali na početku mandata. Vagoni su, sve te godine, krećući se brzinom i do trideset kilometara na sat, sa nekoliko sati zakašnjenja ipak dovozili putnike na peron, a mašinovođe zastajale da šmirglom obrišu rđu sa brzih pruga.
Iz Vlade Republike Srbije, pre nekoliko dana, još jednom je vaskrslo staro obećanje. Zarđale pruge, kako se nezvanično najavljuje, biće podmazane kreditom od 4,14 milijardi evra, a vozovi će se na nekim relacijama čak kretati i pet puta brže nego danas i tako razvijati brzinu i do 160 kilometara na čas.
Milutin Mrkonjić, koji je 1992. godine kao direktor CIP-a učestvovao u pokretanju ideje o „brzim prugama”, posle demokratskih promena isticao je kako je za loš železnički saobraćaj kriva nesposobna vlast, a ne to što Srbija nema para. Izgleda da su stare ideje u glavi novog ministra infrastrukture oživele istog trenutka kad je ponovo seo u fotelju, a o njegovoj sposobnosti ponovo će, kao i njegovim prethodnicima, presuditi vozni redovi. Toliko puta ponovljena ideja, koja danas izaziva podsmeh naroda, početkom devedesetih uveseljavala je državne funkcionere. To je pre nekoliko godina u razgovoru za jedan beogradski dnevnik priznao i sam Mrkonjić. „Još 1992. godine pokrenuli smo projekat brze pruge Srbije, na šta su nam se svi smejali. Vlast SFRJ nije mnogo ulagala u železnicu, jer su se oni kao gospoda vozili kolima, a ne vozom, zbog čega je danas železnica u očajnom stanju”, prisećao se Mrkonjić.
Uoči Nove godine i Milanko Šarančić, generalni direktor „Železnica Srbije”, rekao je da bi Srbija mogla do 2015. godine da raspolaže bržim prugama na kojima bi maksimalna brzina bila oko 160 kilometara na čas. On je tada naveo da bi za kompletni razvoj pruga u Srbiji bilo potrebno oko 10 milijardi evra i da ima čak 429 kilometara pruga na kojima nije moguće razviti veće brzine od 30 kilometara na čas.
O modernizaciji železnice i bržim vozovima govorio je i Velimir Ilić, tada ministar za infrastrukturu, pa je pre nešto više od godinu dana obećao da će do sledeće proslave Dana železničara (15. septembra) za početak obnoviti sve železničke stanice u Srbiji. U svega nekoliko njih zašli su majstori sa četkama i metlama.
Marija Rašeta-Vukosavljević, bivša ministarka saobraćaja i telekomunikacija, osim zbog afere oko opremanja tadašnjeg Aerodroma „Beograd”, pala je i na ispitu iz brzih pruga. Kao i njeni prethodnici, obećavala je redovnije dolaske vozova i podsećala da se u železnicu nije ulagalo, da se čak 42 odsto od ukupne dužine pruga vozi brzinom od 60 kilometara na čas i da postoje 132 crne tačke gde je brzina manja od 30 kilometara na čas.
Nije ni čudo što je uzrečica „brze pruge” dobila pogrdno značenje i što čitavo društvo posmatra železnicu kroz te dve reči. Tako se na Internetu može pronaći gomila fotografija potpisanih ovim rečima. Ako je za utehu, samim tim što se nalazimo na Koridoru 10 i Srbijom će jednog dana protutnjati brzi vozovi, pitanje je samo koliko njih će pre toga zakasniti na peron.
Anica Nikolić
-----------------------------------------------------------
Smene u železnici
„Železnice Srbije", kako „Politika" nezvanično saznaje, uskoro očekuju kadrovske promene u menadžmentu tog preduzeća. Funkciju generalnog direktora srpskih železnica trenutno obavlja Milanko Šarančić, kadar Nove Srbije.
Njegovo ime povezuje se sa aferom oko kupovine polovnih lokomotiva i motornih putničkih garnitura iz Slovenije i Švedske. U slučaju slovenačkih lokomotiva, zamereno mu je što je nabavka obaljena preko posrednika. To je bila firma „Sibeks", koja se pre toga bavila prodajom garderobe u buticima.
On je sumnje i optužbe demantovao.
E. R.
[objavljeno: 15/08/2008]
