Izvor: B92, 03.Jun.2020, 23:00
"Brzi Bregzit": Pucanje video veze i "vraćanje kontrole"
"Halo, čujemo li se!? Da, evo upravo sam govorio o pojasu 260 kilometara od obalne granic... to pripada... pravno smo obvezni...halo? carin... stra...?!"
"Gospodine Frost? Frost, jeste li tu? Zamrznuo se. Blokirala mu se kamera. I jedan pregovarač je otišao. Kuda? Možda u toalet? Dobro, šta je, tu je. Dok čekamo da se uspostavi veza, što ćemo za štampu?"
“Ah, da, ‘pregovori jako sporo napreduju’. Potpis: Barnije. Pa šta bismo napisali? Mislim stvarno, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << pa kako oni misle da ih nećemo kontrolisati. Mon Dieu!”
Eto, tako je već došao jun 2020. godine. Ako se pitate kako su tekli pregovori u vreme koronavirusa, ovo je fiktivni blagi prikaz videokonferencija sa dve strane La Manša.
Na istočnoj strani glavni pregovarač Mišel Barnije i njegovi EU dužnosnici tvrde da ne vide napredak kad su u pitanju njihovi vitalni interesi, uključujući to kako osigurati pravednu konkurenciju i slobodnu trgovinu između britanskih i EU firmi.
Pristojni su, ali gube živce. Na zapadnoj strani glavni pregovarač Dejvid Frost i njegove diplomate iz Dauning strita, zapravo, ne žele ništa. Žele da budu sami, ali moraju se još malo natezati s Briselom. U biti, koga briga za muke eurofila? Zbog toga se ni Boris Džonson ne brine.
“Vratiti kontrolu” bio je moto u kampanji premijera i pre nego što su konzervativci pobedili na izborima u decembru. A onda su to i potvrdili, uz podršku kraljice Elizabete II, 31. januara, kad su nakon tri godine uzvikivanja “Bregzit znači Bregzitit!” napokon završili proces izlaska. Dakle, obavili su taj deo, no kako će definisati status nakon 47 godina članstva, i dalje nikome nije jasno.
Nakon jednonoćnog slavlja Bregzita Britanci nisu, naravno, očekivali koronavirus koji je paralisao celu zemlju, pa i pregovore. Razgovori su odgođeni, neki su pregovarači bili bolesni, a političari su morali da usmere pažnju na borbu protiv virusa.
Zbog nastalog haosa mnogi su se nadali da će Velika Britanija tražiti produženje tranzicionog perioda koji vredi do 31. decembra, tokom kojeg dve strane moraju sklopiti sporazum. Ali britanska Vlada je čvrsta u svom stavu.
“Period tranzicije se ne produžava”, rekao je ministar u Vladi Majkl Gov. Jer to bi za Britaniju samo značilo da će porezni obveznici duže plaćati Bregzit, na čije su planiranje, prema poslednjim procenama, potrošene 4,4 milijarde funti (5,1 milijardi evra). Gov optimistično smatra da se pregovori mogu postići u zakazanom roku. Nakon početnih odgađanja u mart, odlučeno je da će se tri runde pregovora u trajanju od nedelju dana održati od 20. aprila, 11. maja i 1. juna.
Dakle, ove nedelje se održava zadnja faza razgovora pre ključne konferencije na visokom nivou u junu i isteka roka za produženje tranzicije, što je 1. jula. Britanija je i dalje deo jedinstvenog tržišta, što znači da treba rešiti neka važna pitanja poput prava evropskih i britanskih građana, slobode kretanja robe bez kontrole na granicama i dodatne troškove dokumentacije.
Ako se prisetimo nesuđenog sporazuma Tereze Mej period tranzicije trebalo je da traje dve godine. Smatralo se da je toliko vremena potrebno kako bi se “stvorilo partnerstvo koje poštuje principe EU i volju britanskog naroda”, rekla je Mej.
A onda je Džonson promenio ploču i rekao da se sve može obaviti “brzo”. “Brzo ćemo to, radićemo sve to jako brzo”, rekao je. Dok je Boris Džonson bio novinar, pratio ga je glas da ne poštuje rokove. Ali za njega je sve naprosto “briljantno”. On je naprosto briljantan. Iako u tom periodu “brzo, brzo” i dalje nisu rešene glavne tačke spoticanja: prihvatanje evropskog standarda, ribarstvo, granične kontrole i, ponovo, Severna Irska.
Dženifer Rankin novinarka Gardijana koja je pratila videokonferencije, opisala je kako su one izgledale: ponekad se prekidala veza, ljudi su upadali jedni drugima u reč, često bi neki od pregovarača izostao, “ali s obzirom na velike razlike dve strane” verovatno ne bi videli više napretka ni da su se dužnosnici susretali “licem u lice”.
Taj diplomatski debakl bio je obeležen Frostovim “strastvenim” uverenjem u ideju Bregzita. Stajalište EU sažeto je u Barnijeovoj rečenici: “Ujedinjeno Kraljevstvo odlazi, mi ne napuštamo Ujedinjeno Kraljevstvo. Želimo zaštititi ono što jesmo.” Nakon gotovo tri godine, koliko vodi pregovore, Barnije ponekad gubi strpljenje. “Ujedinjeno Kraljevstvo ne sme da odbije produžetak tranzicije te istovremeno da uspori diskusiju na važnim područjima”, poručio je.
Diplomatski debakl najočitiji je u pismima koja su nedavno razmenila dva pregovarača. Dejvid Frost napisao je da je EU tretirala Ujedinjeno Kraljevstvo kao “nevrednog” partnera jer nije ponudila dogovor kakav je u prošlosti ponudila Kanadi ili Japanu. Takođe, nije uložila dovoljno u kampanju da zaštiti britanske državljane u EU. Vest se poklopila s objavom Vlade da je više od 3,5 miliona građana EU uputilo zahtev za ostvarenje boravišnog statusa nakon Bregzita.
Barnije je bio jako nezadovoljan, pa je odlučio poslati pismo Frostu u kojem je rekao da razmena pisama nije bila najbolji način za razgovore o bitnim pitanjima. On smatra da je EU dala Ujedinjenom Kraljevstvu dobru ponudu, a ono svejedno traži još. “Ujedinjeno Kraljevstvo ne može očekivati visokokvalitetan pristup jedinstvenom tržištu EU ako nije spremno pristati na jamstva da će tržišno takmičenje ostati otvoreno i pošteno”, rekao je.
Barnije je podjednako omalovažavao stanovište Velike Britanije o pitanjima poput upravljanja, provođenja zakona i održivog razvoja - dodajući da Britanci, izgleda, nisu razumeli posledice napuštanja jedinstvenog tržišta i carinske unije.
Džonson je rekao da želi “dobar sporazum o slobodnoj trgovini”. “Mi kupujemo velike količine njihovih stvari, oni kupuju velike količine naših stvari”, rekao je krajem februara za “Skaj Njuz”. To je istina jer polovina izvoza ide za Evropu. London mašta o sporazumu na kanadski način. Zašto? Jer mu tako Sud EU ne bi propisivao novčane kazne ako ne bi sledio pravila. Kanadski sporazum i ostali trgovinski sporazumi oslanjaju se na složenije postupke s ograničenim mogućnostima izricanja kazne.
Snovi dvojice bliskih prijatelja - Džonsona i Trampa – zavise od američkih predsedničkih izbora u novembru. Protivkandidat američkog predsednika Donalda Trampa nije sklon ideji Bregzita. Džo Bajden je pro-NATO i proevropejac. Ako to ne bude išlo, tu su i istorijski partneri: Australija, Novi Zeland, zemlje Komonvelta. Tu je i Kina koja bi mogla iskoristiti slabost podeljene Evrope i koja na Bregzit gleda kao mogućnost proširenja svog gospodarstva, tvrdi se u izveštaju Evropskog veća za međunarodne odnose.
"Povratiti kontrolu” moto je koji prevladava na svim nivoima pregovora. No Britanci zbog lošeg kriznog menadžmenta u vreme koronavirusa polako počinju da gube poverenje i sigurnost. Da je ova Vlada možda spremnija stati na stranu elite, dokazuje i poslednji skandal sa savetnikom premijera Dominikom Kamingsom. Džonson je na njegovoj strani dok ostatak naroda protestuje jer je savetnik otputovao na imanje k roditeljima u vreme zabrane kretanja.
Čelnici Vlade već su nekoliko puta uhvaćeni u laži, a ona najveća vezana je za najosjetljivije pitanje pregovora – granice Irske i Severne Irske. Džonson je u predizbornoj kampanji obećao da se neće sprovoditi nikakve granične kontrole.
“Ako neko zatraži da to učinite, recite im da pozovu premijera i ja ću baciti taj formular ravno u smeće”, rekao je. Možda mu telefoni sada neprestano zvone, nakon što je 21. maja Vlada priznala da će uvesti “minimalnu” kontrolu za deo robe. Prema Irskom protokolu, želi da se izbegne tvrda granica, ali mora da se sprovede provera i kontrola robe koja prelazi iz Velike Britanije u Severnu Irsku kako bi se utvrdilo postoji li opasnost od ulaska na jedinstveno tržište EU preko kopnene granice u Republiku.
Dodatne tenzije su nastale nakon što je EU odlučila otvoriti svoju kancelariju u Belfastu kako bi njeni dužnosnici mogli nadgledati sprovođenje protokola. Britanska Vlada protestuje jer smatra da EU zadire u njen suverenitet. Vlada ne želi da se evropski prsti više uopšte petljaju u njene poslove. Prema izveštaju FT-a, Vlada odbija da prizna diplomatski status evropskog predstavništva u Londonu.
Veliko je pitanje hoće li dve strane uspeti da postignu sporazum o Bregzitu bez sporazuma. Nikola Stredžon, prva premijerka Škotske, svoju je ideju o drugom referendumu o nezavisnosti samo odložila zbog koronakrize. Ali ni time se niko previše ne zamara. Brisel neće pristati na neke ustupke Londonu. Ako se jednoj zemlji, koja je autsajder, da povlašćeni ulazak na tržište, to će potkopati celu EU u ionako teškom razdoblju ekonomskog oporavka od pandemije. Bregzit bez sporazuma ne treba nikome ni na globalnom tržištu.
.jpg)
