Izvor: Blic, 20.Jun.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Brže i lakše do diplome
Brže i lakše do diplome
Veliki broj mladih ljudi kod nas želi da stekne visoko obrazovanje, a neki od njih, koji imaju novca, odlaze na privatne fakultete. Ne treba zaboraviti da mnogi od tih fakulteta imaju upisne rokove u septembru, kada su upisne kvote na državnim fakultetima popunjene, kaže za 'Blic' profesor Fakulteta političkih nauka Čedomir Čupić.
Ankete među svršenim srednjoškolcima pokazuju da se u poslednje vreme sve veći broj njih odlučuje za >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << privatne fakultete. Jedan od razloga je taj što je činjenica da se na državnim fakultetima za jedno studentsko mesto neretko bori i sedam srednjoškolaca. Drugi, ne manje bitan razlog je što, kako većina kaže, 'žele da za svoj novac dobiju bolji tretman profesora i brže dođu do diplome'.
Kod nas vlada uverenje da privatne fakultete uglavnom upisuju deca iz dobrostojećih porodica. Međutim, sociolozi upozoravaju da se socijalna slika na privatnim fakultetima sve više menja. Na privatnim fakultetima svake godine se povećava broj dece iz radničkih porodica ili takozvanog srednjeg sloja.
- Univerzitet BK pohađaju studenti iz različitih socijalnih slojeva. Ima i onih koji su iz bogatih porodica, ali ima i onih koji su svesni svog znanja i mogućnosti, pa pronalaze način da plate školarinu za prvu godinu, znajući da postoji mogućnost stipendiranja za dalje školovanje i da će im se ambicija i uspeh na kraju isplatiti - kaže dr Gordana Ajduković, prorektor za nastavu BK univerziteta.
Studenti s državnih fakulteta, međutim, veruju da je pojačani interes za privatne fakultete u bržem i lakšem studiranju i da njih mogu pohađati, uglavnom, njihovi vršnjaci s dubokim džepom.
- Čuo sam da je mnogo lakše studirati i završiti privatni fakultet. Smatram da na njih idu pre svega oni koji imaju novca za to, a zatim i oni koji mogu i žele da izdvoje novac za to, a nisu baš bogati. Na njih se upisuje manje ljudi i samim tim su više motivisani za rad kako studenti, tako i profesori, kojima je takođe tamo mnogo lakše, jer ne moraju da rade s nekoliko hiljada ljudi odjednom - kaže Vladimir Radošević, student završne godine Ekonomskog fakulteta u Beogradu.
- Upoznajem različite ljude na fakultetu. Ima dobrostojećih, ali ima dosta i običnih ljudi koji su našli načina da se upišu i doškoluju. Imam kolegu koji ima 50 godina i studira - kaže za 'Blic' Mariota Porobić, sa Fakulteta lepih umetnosti u Beogradu.
Porobić kaže da joj se najviše sviđa što za svaki predmet ima nekoliko predavača, koji sa više pažnje i iz različitih uglova obrađuju nastavni program.
- Što je najvažnije, ispit može da položi svako ko je naučio gradivo, pa se ne dešava da padamo na ispitima po sto puta, kao na državnim fakultetima - kaže Mariota.
Zabludu da debljina novčanika određuje izbor fakulteta najbolje demantuje statistika. U Srbiji postoje četiri univerziteta i 23 fakulteta čiji osnivač nije Republika Srbija. Školarine se razlikuju od fakulteta do fakulteta, a većina dostiže i do nekoliko hiljada evra.
Primera radi, školarina za Fakultet za trgovinu i bankarstvo Univerziteta BK je 3.000 evra, studenti menadžmenta u kulturi i umetnosti (tu je i smer novinarstvo) Fakulteta lepih umetnosti u Beogradu plaćaju 3.000 evra, muzičkih studija 3.000 evra, a likovne i primenjene umetnosti 3.300 evra. Na prvi pogled te cene deluju zastrašujuće. Ali, prava slika se dobija tek kada se obrati pažnja na na visinu školarina koju plaćaju samofinansirajući studenti fakulteta Beogradskog univerziteta. Najskuplja godina studija je na Stomatološkom fakultetu koja dostiže 2.000 evra. Među jeftinije državne fakultete uglavnom se ubraja Ekonomski sa školarinom od 800 evra.
Problem državnih fakulteta je i u dužini studiranja. Prosečno vreme koje student provede na fakultetu je 10 godina.
- Naš sistem školovanja razlikuje se od onog na državnom fakultetu, utoliko što naši studenti odlično znaju engleski jezik i biraju još jedan od pet svetskih jezika - kaže Branislav Mašić, dekan Fakulteta za menadžment Braća Karić. Prema njegovim rečima, studenti imaju 38 ispita, što je više nego na državnim, čime se fakultet uklapa u američki sistem ispita.
Osnovni problem s privatnim fakultetima u našoj zemlji je u tome što još nije proveren kvalitet studija na njima, smatraju sociolozi. Državi preporučuju da kvalitet provere.
- Lično imam rezervu prema privatnim fakultetima sve dok se ne utvrdi da li njihovi studenti dobijaju adekvatna znanja. Podržavam stvaranje mreža visokoškolskih ustanova, ali pre toga bi trebalo proveriti kvalitet stečenog znanja na njima, što bi trebalo da bude osnovno merilo prilikom davanja sertifikata za rad nekog fakulteta - zaključuje dr Čedomir Čupić. J. S. - S. D.
