Izvor: Press, 06.Apr.2014, 11:14 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Brza hrana pokorila centar grada
Prosečan građanin Srbije za ishranu izdvaja 42 posto zarade, prosečan Bugarin 32, a Nemac samo 14 odsto mesečnih primanja. U takvim uslovima, restorani i kiosci brze hrane niču na svakom koraku, a za razliku od vremena kada su picerije bile jedinstvene, poput kafana, sada imamo lance picerija, navodi RTS.
Lak život, težak i obilan ručak. Težak život, lak obrok - tako bi mogle da liče navike stanovništva u ishrani proteklih decenija, koje prate način života, ali i životni >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << standard.
Od Slavije do Kalemegdana ekipa RTS-a izbrojala je ravno 100 prodavnica brze hrane, što nije loše jer je investirano dosta novca i zaposleno dosta ljudi. Međutim, bogatiji gradovi su centar rezervisali za prodavnice sa luksuznom robom, dok za centar Beograda, stiče se utisak, podseća na jednu veliku kuhinju.
A u kuhinjama je najčešće pica, koja, zavisno od kvaliteta i troškova, može da donese profit od 50 odsto, a da potrošač to ne oseti previše.
Saša Đogović saradnik IZIT-a kaže da su investitori gledali kako da oforme svoj biznis, a da pri tom i kvalitet koji oni pruže ne bude toliko siromašan, da privuče i neke japijevce kojima je takođe sada niža plata nego u prethodnom periodu.
"Tako da su malo marketinški, bolje pozicionirani, ušminkani sa dodatnim uslugama u odnosu na prethodne fast fud objekte, uspeli da privuku platežno osiromašenog potrošača", kaže Đogović.
U Uniji pekara ne misle da je pojava restorana brze hrane dobra konkurencija. Zalažu se da oni u okviru novog predloga Zakona o zanatstvu određuju broj dozvola za restorane i pekare kako ne bi bilo nelojalne konkurencije. Kažu, tako je sada u Novom Sadu.
"Ako vi uložite 50 ili 100 hiljada evra u jedan takav objekat, oko vas se za godinu i po otvori još četiri ili pet, vi ste potrošili sva ona investiciona ulaganja ta investicija ništa ne vredi", rekao je Zoran Pralica, predsednik Unije pekara.
"Samim tim što je to nezdrava konkurencija, više niko ne može da posluje iznad nulte tačke i u rentabilnosti, i svi se vraćamo da radimo za jednu platu, ne prijavljujemo radnike, jer drugačije ne bi opstali", kaže Prelica.
Nekada je dinosaurus bio standardna veličina za reptile. Sada gušter odslikava prosečan standard. Kada poraste kupovna moć, to ćemo najverovatnije videti prvo u centru Beograda.
