Izvor: RTS, 29.Nov.2008, 20:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Brza hrana i Alchajmerova bolest
Miševi koji su tokom devet meseci hranjeni brzom hranom imali su znake razvoja proteinskih plakova na mozgu, karakterističnih za obolele od Alchajmerove bolesti.
Ishrana bogata masnoćom, šećerom i holesterolom može da poveća rizik od pojave najčešćeg oblika demencije - Alchajmerove bolesti, pokazalo je istraživanje koje su sproveli švedski stručnjaci sa Instituta "Karolinska".
"Nakon pregleda mozgova miševa, ustanovili smo prisutnost hemijskih promena nalik >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << promenama koje su prisutne u mozgu obolelog od Alchajmerove bolesti", istakla je Suzane Atkerin, istraživač Centra za istraživanje Alchajmerove bolesti pri Institutu "Karolinska".
Prema njenim rečima, visok unos masti i holesterola u kombinaciji sa naslednim faktorom može uticati na nekoliko supstanci u mozgu, što, opet, može dovesti do razvoja Alchajmerove bolesti.
Alchajmerova bolest nije izlečiva i najčešći je oblik demencije među starijom populacijom.
Mozak pacijenta koji boluje od Alchajmerove bolesti ima karakterističan oblik sa abnormalno oblikovanim proteinskim plakovima i fibrilama.
Ovaj oblik nemaju svi delovi mozga i najčešće utiče na delove mozga koji su zaduženi za mišljenje, pamćenje i govor.
Najnoviji lekovi usmereni su na uklanjanje grudvica beta amiloid proteina (beta amyloid) koje se stvaraju u mozgu, međutim, naučnici intenzivno tragaju i za terapijama kojima bi moglo da se utiče na toksične naslage nastale nagomilavanjem tau proteina.
Varijacija gena
Tokom istraživanja, Atkerinova je, zajedno sa timom stručnjaka koji je predvodila, posebnu pažnju obratila na analizu varijacije gena apo E4 (apoE4) koja je prisutna kod 15 do 20 odsto obolelih od Alchajmerove bolesti.
Prisutnost genske varijacije označena je kao rizik od oboljevanja od Alchajmerove bolesti, a sam gen učestvuje u transportu holesterola.
Atkerinova je proučavala miševe kod kojih je genetskim inženjeringom kreiran efekat varijante ljudskog gena, a zatim im je ishrana bila bogata masnoćama, šećerom i holesterolom tokom devet meseci.
Obroci koje su miševi dobijali, bili su osmišljeni tako da po nutritivnoj strukturi budu što sličniji obrocima brze hrane.
Hemijske promene u mozgovima miševa ukazivale su na abnormalno taloženje tau proteina, dok je holesterol iz hrane uticao na smanjenje nivoa drugog proteina koji učestvuje u pamćenju, objasnila je Akterinova.
"Rezultati istraživanja dali su neke smernice prevencije ove bolesti", rekla je Atkerinova, ističući da su dodatna ispitivanja u toj oblasti neophodna.
