Izvor: Politika, 04.Mar.2013, 13:30   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Broz bio majstor ostanka na vlasti

Smeh predstavlja oblik jaukanja i najteže stvari mogu da se prerade najbolje ako im se čovek nasmeje, kaže autor „Falsifikatora”

Posle „Turneje”, scenarista i reditelj Goran Marković još jedan svoj pozorišni komad preneo je na veliko platno. Po narudžbini Gete instituta,a povodom obeležavanja 20 godina od pada Berlinskog zida, Marković je napisao dramu „Falsifikator” koja se bavi padom jednog čoveka ali i države – bivše Jugoslavije.

Film „Falsifikator”, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << premijerno prikazan sinoć na zatvaranju 41. Festa, je crna komedija o čoveku koji falsifikuje diplome, ali ne zbog koristi već iz altruizma, sve dok ne bude otkriven i odveden u zatvor, što ruši njegove snove, shvatanja i pogled na život. Njegov pad preslikava propast SFRJ, koja je, po Markovićevim shvatanjima, počela šezdesetih, u godinamau koje je smeštena i radnja filma.

Koliko je pad odnosno raspad jedne zemlje bolna tema za filmskog autora, a koliko inspirativna?

Nestanak Jugoslavije je jedan od najznačajnijih događaja u mom životu. Shvatam da dolaze generacije kojima to ne znači mnogo i da će uskoro doći ljudi kojima će to predstavljati samo suvoparni podatak iz daleke istorije njihove zemlje. Ali nama, koji smo u Jugoslaviji rođeni i u njoj proveli znatan deo svojih života, nagli nestanak te zemlje, uz ratove koji su je pratili, svakako predstavlja šok od koga se teško oporavljamo.

Kako se u tu dramsku priču o raspadu zemlje uklapa opora komedija o falsifikatoru?

Moj životni stav je da smeh predstavlja oblik jaukanja i da najteže stvari mogu da se prerade najbolje ako im se čovek nasmeje. U„Falsifikatoru” pratim dva toka: početak pada jedne zemlje i kraj pada jednog idealiste koji u Jugoslaviju i njenog vođu slepo veruje. Obe stvari generišu komične situacije. Nadam se da će opora komedija, kakva je „Falsifikator”, olakšati onima koji su, kao i ja, otpatili nestanak bivše domovine.

U filmu se 1968. godina ističe kao vrlo značajna za dalju istoriju. Kako su Vas a i generacije posle Vas obeležili potezi povučeni te godine kao i tadašnje promene?

Ta godina predstavlja najvažniji period mog života. Bio sam student koji se najednom suočio sa činjenicom da postoji sila koja ne dozvoljava ljudima da žive onako kako osećaju da bi trebalo. Te godine je u celom svetu ugušena iluzija mladih ljudi da je moguće živeti pošteno, istinito, pravedno. Isto se dogodilo i u Jugoslaviji i zato sam radnju filma smestio baš u tu godinu.

Tito se, izgleda, uspešno izborio sa problemima buntovne 1968. godine?

Za njega je to bio dramatični trenutak, kada se on pošteno klimao. Iskoristio je jedan „šibicarski” trik, prevario pobunjene studente izjavivši da se sa njima slaže. Kada su studenti prekinuli svoj bunt, on je zategao stvari još surovije. Setite se progona „crnog filma” i sličnih događaja. Ali, ma koliko on terorisao ljude, njegova zemlja je već počela tada da se raspada. O tome je film„Falsifikator”.

I brzo posle Titove smrti ideal jugoslovenskog raja se urušio...

Mislim da se to odigralo znatno ranije samo što je sve bilo vrlo dobro kamuflirano. Oni koji su bili na vlasti već su počeli grabež za buduće delove zemlje koja je nestajala. Ali, mi to nismo znali, sve je bilo dobro skriveno. Još uvek smo živeli uljuljkani u veličinu svoje već nepostojeće domovine.

Život i sudbina ispisuju najčudnije scenarije, pa ste tako na Bledu 25. maja snimali fiktivnu scenu Titove smrti. Kako se sećate 4. maja i Brozove sahrane?

To je jedna od najvećih sahrana u istoriji, sudeći po onima koji su došli da ga isprate. Ali, da li se neko upitao šta je te veličine dovelo ovamo? Tuga? Ljubav prema pokojniku? Osećanje bola...? Rekao bih, odavanje pošte majstoru opstanka na vlasti. To mu niko nije mogao poreći: veštinu manipulisanja, zaokretanja i prilagođavanja u kombinaciji sa mešavinom okrutnosti i operetske lakoće.

U filmu igraju glumci svih republika SFRJ? Jugoslovensko bratstvo i jedinstvo je neophodno da bi se realizovao film, obično u formi koprodukcije?

Teško je napraviti film u okvirima jedne od malih zemalja koje su nastale na tlu bivše Jugoslavije. Ako hoćete najbolju glumačku podelu i najkvalitetniju filmsku ekipu morate da izađete van svog dvorišta. Jugoslavija zato i postoji u svetu kulture i to vrlo aktivno.

Još koliko dugo će naši filmovi proživljavati sudbinu bivše SFRJ?

Dok je ne zaboravimo. Ako se to ikada dogodi.

Živimo li danas falsifikovanim životom?

Zavisi šta pod tim podrazumevate. Ipak, stoji činjenica da smo nagnuti nad istinom koja liči na otvorenu utrobu. Nema tu laži, svi znamo gde smo. Samo kakva je korist od toga?

----------------------------------------------------------

Kulturu mogu da odbrane samo obični ljudi

Kome je kultura u Srbiji danas važna i potrebna?

Kultura je mnogo važnija onima kojima je namenjena od onih koji se njome bave. Kultura služi oplemenjivanju ljudi i usmeravanju njihovih života ka tokovima civilizacije a ne zbog plata zaposlenih u kulturnim ustanovama. Kulturu mogu da odbrane samo obični ljudi, ukoliko osete da im je potrebna. Ukoliko tog osećaja nema, neće biti ni kulture.

Ivan Aranđelović

objavljeno: 04.03.2013.

Nastavak na Politika...