Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 30.Jan.2018, 17:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bronhije se lakše upale zbog hladnoće
Zima pogoršava probleme na respiratornim putevima. Na virusnu infekciju može da se nadoveže i bakterijska. Za olakšavanje tegoba koriste se medikamenti kojima se ublažava bol i podstiče iskašljavanje.
Zbog promena vremena, naglih zahlađenja i širenja virusa, lekarske ordinacije su pune pacijenata sa akutnim i hroničnim bronhitisom. Iako češće obolevaju odrasli, deci je potrebno više vremena da "zaleče" upalu bronhija, zbog čega lekari imaju više posla da im olakšaju >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << simptome poput upornog kašlja i povišene temperature.
Dok je prehlada blaži oblik upale, bronhitis je zapaljenje donjih disajnih puteva glavnih bronhija. Najčešće nastaje kao komplikacija nakon prehlade, kada virusi, koji su glavni izazivači, dospeju dublje u respiratorni trakt.
"Kada se javi infekcija gornjih disajnih puteva, bronhije takođe reaguju, pa nastaje bronhitis virusnog porekla. To se ne može izlečiti lekovima, ali se tegobe mogu ublažiti", rekla je doktorka Nevenka Dimitrijević, lekar Doma zdravlja Voždovac i član Sekcije opšte medicine Srpskog lekarskog društva.
Za olakšavanje tegoba koriste se medikamenti kojima se ublažava bol i podstiče iskašljavanje. Oni ne mogu da unište viruse, ali pomažu da se bolest lakše prebrodi. Hidriranje organizma vodom i čajevima razređuje šlajm, koji se nakon toga lakše izbacuje iz organizma. Ukoliko nakon dve nedelje bolovi i kašalj ne prolaze, neophodno je uraditi laboratorijske analize ili spirometriju, kako ne bi došlo do ozbiljnijih komplikacija i upale pluća. Ukoliko se, ipak, ispostavi da je u pitanju bakterijski bronhitis, potrebno je primeniti drugačije lečenje.
"Ukoliko virusni bronhitis traje duže nego što je uobičajeno ili se ne leči adekvatno, može se stvoriti podloga za razvoj bakterijskog bronhitisa. Da li se radi o virusu ili bakteriji, lekar procenjuje na osnovu kompletnog pregleda grla, ušiju, pluća, očiju i nosa", objasnila je doktorka Dimitrijević.
Ukoliko se potvrdi da je u pitanju bakterijska infekcija, neophodno je lečenje antibioticima. Budući da nije svaki namenjen istoj svrsi i ne deluje isto na sve mikroorganizme, potrebno je da lekar propiše odgovarajuću terapiju.
"Zbog toga, antibiotik ne treba uzimati "na svoju ruku", onaj koji već imamo kod kuće ili smo ga koristili u sličnim situacijama, već je potrebno da vrstu i dozu odredi lekar", izjavila je doktorka Dimitrijević.
Budući da svaka infekcija iscrpi i oslabi organizam, nakon lečenja najvažnije je ojačati imunitet, kako pacijent ne bi "uletao" iz jednog oboljenja u drugo.
"Medicinsko osoblje, zbog kontakta sa pacijentima, najčešće ima problem sa virusnim oboljenjima i mora voditi računa o imunitetu. Srećom, nakon preležanog virusnog bronhitisa, mala je verovatnoća da će doći do istog oboljenja ponovo. Zbog toga što naš organizam u kontaktu sa alergenima razvija reakciju imunog sistema, naše ćelije odbrane povećavaju otpornost organizma na viruse koji smo već prebrodili", dodala je doktorka Dimitrijević.
Hronični je mnogo opasniji
Na akutni brohitis utiče prehlada i najčešće je izazvan običnim virusima, koji su najpre zahvatili disajne puteve. S druge strane, uzroci hroničnog bronhitisa nisu u potpunosti poznati, ali većina lekara izdvaja tri najvažnija faktora koji ga uzrokuju - atmosfersko zagađenje, infekcije disajnih puteva i duvanski dim.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
