Izvor: Večernje novosti, 09.Jun.2013, 12:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Brojna pitanja čekaju odgovore SPC

VIŠE od cara Konstantina i Milanskog edikta, Vatikan i Srpsku pravoslavnu crkvu, makar pred očima javnosti, približio je poziv Svetog arhijerejskog sabora SPC državi da se prekid trudnoće - zabrani. Abortus je pitanje oko koga se u svetu decenijama lome koplja između pristalica prava na slobodno odlučivanje žena o potomstvu i šeste Božije zapovesti - ne ubij. Crkveni apel, o kome će se sa različitim argumentima verovatno mnogo govoriti i u budućnosti, tumači se i kao znak da će se >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << Srpska crkva ubuduće više baviti izazovima modernog vremena. Prekid trudnoće samo je jedno od pitanja koje otvara moderno doba, a kojih se poslednjih godina nakupilo pregršt. Reč je o pitanjima koja odavno izazivaju tektonske podele u zapadnim društvima, a kucaju i na vrata građana Srbije. Pored već dežurne tačke sukoba oko gej populacije i mogućnosti sklapanja istopolnih brakova, sporenja izazivaju i pitanja kontracepcije, eutanazije, transplantacije organa, upotrebe genetski modifikovane hrane, promene pola, korišćenja savremenih sredstava komunikacije... Na neka od ovih pitanja SPC je već dala svoj odgovor, dok veći deo još čeka jasan sud teologa. SPC je tako punom snagom podržala doniranje organa, smatrajući ga činom nesebične ljubavi prema bližnjem, a snažni vetar u leđa daje i zaštiti porodičnog morala i natalitetu.LIČNOST NA PRVOM MESTU VEĆINSKI stav u pravoslavlju, pa i u SPC, jeste da se odgovori na pitanja savremenog čoveka, koji u vreme njenog uspostavljanja nisu postojali, traže u Svetom pismu i delima njenih čuvenih bogoslova. U traganju za stavom o problemima kloniranja, vantelesne oplodnje, stvaranja novih organizama ili presađivanja ljudskih organa za Crkvu je najvažniji kriterijum ličnosti čoveka i njegovog mesta u prirodi. - Naučna oholost u našim sredinama misli da je sama sebi dovoljna. Nikada nismo imali „školovanije“ društvo, a da su društveni problemi tako duboki - kaže profesor Sando. - Trenutno imamo potpuno umrtvljenu situaciju u državi, a sa druge strane, neprimenjivost standarda sopstvenih intelektualaca. Ne treba zaboraviti da Pravoslavna crkva počiva na bogoslužbenim osnovama i ko to razume, razume i pojam celovitog života u dobru ili zlu. Jasno se suprotstavila, sa druge strane, promovisanju prava gej populacije, abortusu, pilula za kontracepciju, ubistvu iz milosrđa, ali i prihvatila promenu pola iz medicinskih razloga. Izostao je, ipak, konkretniji stav povodom izuzetno velikog broja samoubistava u Srbiji (i do 1.400 godišnje), kao i bogoslovski sud o kloniranju, opravdanosti vantelesne oplodnje, načinu čuvanja podataka o ličnosti... U jerarhiji SPC kažu da Crkva ima univerzalan odgovor na sva pitanja, zasnovan na Jevanđenju i delima Svetih otaca, koji su utemeljili hrišćansku nauku. Zatvorena među koricama crkvene literature, međutim, prosečnom verniku ovaj odgovor je teško dostupan i razumljiv. Da Crkva vernike opominje od najstarijih vremena ističe profesor Bogoslovskog fakulteta Dragomir Sando. On podseća da je svojim poslanicama posebno branila porodicu kao osnovnu ćeliju svakog društva i države, ali se i najčešće suprotstavljala pogibeljnosti prekida trudnoće, opasnosti od opšteg otuđenja, ali i uzmicanja od kosovskometohijskog prostora. - Pitanje samoubistva dovodi se u ravan smisla života, gde je seme đavoljeg bogoborstva inspirisalo istrošenost ideje življenja i lakoću preke odluke da se digne ruka na sebe - navodi Sando. - Bioinženjering i nove pojave u civilizaciji traže brze odgovore. Crkva ih ima, ali su oni u senci poput mnogih pitanja na koja je prethodno dala svoj odgovor. Niti je čoveku sve moguće, niti hoće Bog da tiranski uslovljava ljudsku slobodu. Sve je korisno dok se ne sukobe ove dve volje. Uzme li čovek ingerencije tvorca, sukob sa prirodnim poretkom života je neminovan. To je slučaj sa eutanazijom, jednopolnim brakom, modifikovanom hranom, abortusom... Kašnjenje za vremenom u kome živi pravda se burnim događajima iz ne tako davne prošlosti u kojoj se Srpska crkva borila za puki opstanak. To se odnosi na poluvekovni ateizam, posle koga je nastupila faza nastojanja za povratak vernika u hramove. Pored borbe za očuvanje Kosova i Metohije, koje smatra duhovnim središtem srpskog naroda, SPC danas pokušava da uhvati korak sa aktuelnim trenutkom. - Činjenica je da bi SPC morala više pažnje da posveti brojnim dilemama koje tište njene vernike - navodi sociolog dr Dušan Lazarević i podseća na poremećenost temeljnih društvenih normi i opšti pad javnog morala. - Svoje učenje, primenjeno na konkretne situacije, crkva bi trebalo da prenosi jednostavnim i lako razumljivim rečima, jer je to najlakši put do njenih vernika. Kao primer kako crkva može da reaguje na aktuelne teme, pored Vatikana, mogu da posluže i iskustva Ruske i Grčke pravoslavne crkve. Iako, poput SPC i one imaju svoju sopstvenu brzinu delovanja, ove crkve u komunikaciji sa pastvom znatno su efikasnije. Ruski teolozi kreatori su većine stavova o savremenim izazovima čoveka. Moskovska patrijaršija nije se tako libila da svoje vernike pouči da odbiju bar kodove na ličnim dokumentima, da pozove da ne tumače snove i ne veruju modernim vidovnjacima, ali i da se u vreme posta klone televizije, zaglupljujućih serija i društvenih mreža.

Nastavak na Večernje novosti...