Izvor: Politika, 17.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Brod bez kormilara
Da li postoji zemlja u kojoj se šah igra više nego u Srbiji? U periodu 1950-1980. šahisti Jugoslavije učestvovali su na 15 šahovskih olimpijada: osvojili su jednu zlatnu, šest srebrnih i sedam bronzanih medalja! Ukupno 84 šahiste bili su u sastavima nagrađenih ekipa – 60 iz Srbije, 24 iz drugih republika!
Prema ukupnim rezultatima na međunarodnim pojedinačnim i ekipnim takmičenjima, decenijama smo bili drugi, iza Sovjetskog Saveza. Prijateljski mečevi dve vodeće šahovske >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << zemlje, SSSR-a i Jugoslavije, igrani su 17 puta, 17 godina. Moskva i Beograd - svetski šahovski centri. I? Ostali su uzdasi, da se priča, da se uz gusle peva šta je nekad bilo.
Šta to bi? Muzika i pare? Ne! U šahu je bilo malo para, ili ih nije ni bilo, a treštala je muzika. Da li to u talasima nailaze uspešna, pa neuspešna generacija, kao i drugde? Možda ima i toga.
Rotacija čelnih ljudi posle jednogodišnjeg mandata, od vrha države do šahovskih klubova - to je to: glogov kolac smišljen još pre nekoliko decenija. Najtrofejniji šahovski klub ,,Crvena zvezda" vodio je ,,o svom ruhu i kruhu", srcem, Predrag Pavlović. Onda su mu saopštili da je ,,prošlo godinu dana", dođe drugi umesto njega, pa treći, peti – i šahovski klub ,,Crvena zvezda" ode da se više ne vrati. A na čelu Šahovskog saveza ringišpil na delu: šestorica iz republika, dvojica iz pokrajina. Neki zalutali, za one druge nije greh što ne znaju šta je Damin gambit ili kako top i lovac dobijaju protiv topa... Ali kako za godinu dana da razaznaju gde su. Taman i da se snađu, već dolazi na red sledeći polaznik seminara.
Dugo je trajalo razvlačenje svak na svoju stranu, da bi onda rat na šahovskoj tabli bio dopunjen pravim ratom.
Tokom sjajnih godina šahovsku organizaciju nisu vodili oni koji su došli pre svega zato da se slikaju i uzmu što se uzeti može. Niti su bili od te sorte, niti je šah fudbal ili košarka, da se ima šta uzeti. Predrag Pavlović se nije slikao, niti donosio klubu dukate, već nešto mnogo dragocenije – entuzijazam. Ono bez čega je šahovski klub ,,Crvena zvezda" i nestao.
I sada, gde smo? Šahovski savez Srbije, Šahovski savez Vojvodine, Šahovski savez Beograda... Pa, dobro! Ako ne bude ko u klin ko u ploču kad je reč o onom bitnom – sistemu takmičenja, reprezentaciji, igri, mladima... To jest, da ne budu četiri različita programa nastave u školama nego jedan. Jer, od ove godine šahu su širom otvorena vrata osnovnih škola – pružena mu je prava prilika da pokaže da ne proizvodi samo dobre šahiste nego i da ima neka vaspitna svojstva.
Šah u škole, dobar povod, pravo vreme! Vreme je za tačku na dosadašnji način rada. A dosadašnji način rada je: naš je red, biraj šta želiš – predsednik Džudo ili Šahovskog saveza. A moglo bi i drugačije: onoliko koliko ima šahovskih klubova (koji dišu i žive) toliko i predstavnika s pravom glasa; pretendenti za mesto predsednika Šahovskog saveza, jedan ili petoro, izlažu svoju šahovsku biografiju i svoje programe. Pa ko dobije više glasova i uživa veće poverenje.
[objavljeno: ]
