Izvor: B92, 06.Jul.2016, 09:29 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Britanija čeka izveštaj o Iraku, Bler strepi
London -- Izveštaj istrage o ulozi Britanije u ratu u Iraku, na koji se čekalo sedam godina, danas će biti objavljen. Očekuje se da će biti strog prema Toniju Bleru.
Čilkot komisija, po imenu njenog presednika Džona Čilkota, napravila je izveštaj od 2,6 miliona reči koji treba da razmotri uslove ulaska Britanije u rat po odluci tadašnjeg premijera Tonija Blera 2003. godine. Tokom istrage saslušano je 129 svedoka među kojima i Toni Bler i njegov naslednik Gordon Braun.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << />
Bler, predsednik britanske vlade između 1997. i 2007. optužen je da je prevario narod tvrdeći da Irak ima oružje za masovno uništenje, što nikad nije bilo dokazano.
U tom ratu učestvovalo je oko 45.000 britanskih vojnika između 2003. i 2009, a 179 je poginulo. U ratu je poginulo i gotovo 4.500 Amerikanaca i 100.000 Iračna.
"Jasno smo rekli na početku istrage da ako naiđemo na odluke ili ponašanje koji zaslužuju kritiku da se nećemo ustručavati da je uputimo. I zaista, bilo je više slučajeva oko kojih ćemo sigurno to i uraditi", rekao je sinoć Čilkot u izjavi pre objavljivanja izveštaja, mada cilj njegove komisije nije da kaže da li je intervencija u Iraku bila legalna.
Blerova vlada optužena je da je preuveličavala obaveštajne podatke o navodnom oružju za masovno uništenje koje je imao Sadam Husein da bi dobila podršku za invaziju Iraka, koju je predvodila američka vojska. Bler koji nije želeo da komentariše izveštaj pre objavljivanja uvek je govorio da njegova vlada nije izmišljala ili iskrivljavala podatke.
Jedan izveštaj o ratu objavljen 2004. zaključio je da je Toni Bler pred parlamentom uveličao pretnju koju predstavlja irački predsednik Sadam Husein, ali je juče autor tog izveštaja Robin Batler rekao da je bivši premijer zaista tada verovao u ono što je govorio.
Izveštaj bi mogao da se bavi i neodgovarajućom opremom britanskih vojnika. Posebno se dovodi u pitanje upotreba vozila "land rover" koji su, po oceni nekih, bili suviše slabi da zaštite od eksplozivnih naprava. Vojnici su ih nazivali kovčezima na točkovima.
Irak je zapao u etničke sukobe kada je bio svrgnut Sadam Husein i rasformiran njegov vojni aparat, što je izazvalo haos u zemlji i doprinelo rastu grupe Islamska država, navod agencija AP.
Visoki političari, diplomate i obaveštajni i vojni zvaničnici spremni su da dobiju kritike oko invazije Iraka i njenih posledica. Čilkotov izveštaj je više puta odlagan, delimično zbog svađa oko uključivanja poverljivog materijala, uključujući razgovore između Blera i američkog predsednika Džordža Buša.
Očekuje se da će u izveštaju biti objavljena neka Blerova predratna pisma američkom predsedniku. Antiratni aktivisti i neki rođaci poginulih britanskih vojnika nadaju se da će izveštaj ustanoviti da je ulazak u rat bio ilegalan i otvoriti put za suđenje Bleru za ratni zločin.
Međutim, Čilkot je ranije rekao da njegova komisiji nije sud a Međunarodni krivični sud je saopštio da odluka Velike Britanije o ulasku u rat ne spada pod njegovu jurisdikciju.
