Izvor: Politika, 21.Mar.2010, 01:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Brisel žedan rujnog vina
Osim što blagorodno deluje na čula, krvne sudove i nerve, božansko piće iz porodičnih podruma,koji doživljavaju renesansu, predstavlja najatraktivniji posao za korišćenje fondova EU
Posle teškog i predugog mamurluka, natopljenog jeftinim destilatima za opijanje socijalističkih i samoupravno svesnih radnih ljudi i građana, vinarstvo u Srbiji se probudilo. Vinarski društveni giganti masovno su proizvodili „smederevku”, „ružicu” ili „banatski >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << rizling”, koji su izazivali bar dve stvari: obaveznu jutarnju migrenu, koja je mogla da se poredi sa osećajem najglupljeg u ekipi, koji cele noći ne pogađa ko s njim igra zuce, i vladajuće ideološko stanje svesti da je piće bogova dostižno i onima s dna bureta.
Shvatajući da je život isuviše kratak da bi se pilo loše vino, Srbi i ostale etničke zajednice vratili su se ovoj životnoj recepturi svetog Avgustina pre pet ili šest godina, širenjem porodičnih vinarija. Vinarski obnovitelji, locirani između 42. i 46. stepena severne geografske širine, u predelima s blagotvornom klimom, nisu samo otkrili toplu vodu da je tradicija proizvodnje kvalitetnog vina mnogo duža od perioda višedecenijske stagnacije. Renesansa vinarija motivisana je i izučavanjem Vilijema Šekspira, koji je napisao: „Vino mozak čini promišljenim, brzim i pronalazačkim, punim živih vatrenih i prijatnihmisli”.
Ta prijatnost se ogleda u činjenici da, osim što blagorodno deluje na čula, krvne sudove i nerve, vino predstavlja najatraktivniji posao po pitanju korišćenja fondova EU.Načelnik Odeljenja za vinogradarstvo i vinarstvo Ministarstva poljoprivrede Darko Jakšić zato kaže da je cilj Srbije da pre ulaska u EU podigne što više vinograda, kako bi mogla da iskoristi što više novca iz briselske kase. Jedan projekat, vredan 1,5 miliona evra,već smo iskoristili, a odobren je još jedan, za zaštitu geografskog porekla i rejonizaciju u vrednosti od 1,3 miliona.
Promenjena je i zakonska regulativa, pa je novi Zakon o vinu usaglašen sa zahtevima Brisela i prilagođen malim, porodičnim vinarijama, koje imaju najveće učešće u vinogradarstvu danas. Pored toga, sa španskim partnerima ministarstvo je radilo na izradi vinogradarskog i vinarskog registra, kao i uspostavljanju sistema državnih enoloških laboratorija, koje će raditi po EU metodama.
Da je vinarstvo posao budućnosti nije dokazao samo bivši premijer Zoran Živković, čiji je ulazak u ovaj posao izazvao kontroverze. Važnije je nešto drugo: prema Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju (Protokol dva), Srbiji je odobrena izvozna kvota od 63.000 hektolitara vina u zemlje EU bez ikakvih carinskih ograničenja.
– Nažalost, ta iskorišćenost je bila ispod 10 odsto, ali ohrabruje da je izvoz vina u Rusiju prošle godine udvostručen. Naime, Rusija je zabranila uvoz iz Gruzije i Moldavije iz političkih razloga, tako da ona potražuje ogromne količine vina. Naš problem u Rusiji su male serije. Izvoz jedne etikete od 10.000 boca ne može podmiriti ni dve moskovske ulice.
Osnovna vinarska strategija ne odnosi se trenutno na jurnjavu za ispunjavanjem izvoznih kvota, već je prioritet borba na našem tržištu sa uvoznim, pre svega makedonskim i crnogorskim vinima. Procenjuje se da na jednu domaću bocu, idu dve do tri uvezene.
Kako će se Srbija izboriti sa saznanjem da Brisel hoće piti rujna vina? Od nekadašnjih 150.000 hektara vinograda, sada su najoptimističnije procene da postoji jedva 20.000 hektara, kaže profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu i jedan od naših najpoznatijih enologa Slobodan Jović, uz ogradu: „Iskreno, niko pojma nema koliko stvarno imamo površina pod vinogradima”.
On navodi da je i u postkomunističkom periodu vladala manija za što većim prinosima. Ako to važi za pšenicu ili kukuruz, u vinogradarstvu vladaju drugačija pravila –što je viši prinos grožđa, to je tužnija priča u čaši. Zato su porodični podrumi krenuli unazad: najpre su redukovali prinose, kako bi stvorili mnogo kvalitetnije grožđe, a zatim povećavaju površine pod vinogradima, unapređuju tehnologiju. Tako je povećan broj proizvođača vina s geografskim poreklom kojih je bilo svega sedam. Sada ih je 50.
Upravo briselski stratezi insistiraju na popisu „nacionalnih koverti”, gde se svakoj zemlji EU daju subvencije za regulaciju vinogradarskog sektora, što je odgovor na vinski cunami iz Novog sveta (Čile, Argentina, Južna Afrika, Australija), koji imaju velike serije vina, pa jednu etiketu možete kupiti u marketu u bilo kom delu sveta. Ukinuti su zakoni Starog sveta da vrede samo francuska vina, dok su ostala bućkuriš.
Mogu li srpske porodične vinarije odgovoriti ovom globalnom ratu? Nova vina, pretakana u tranziciji, nisu bila za špricer ili bevandu. Ona su zahtevala posebnu čašu, posebno mesto na trpezi, posebnu cenu.
Takva vina su tražila novog kupca, koji je bio zainteresovan za njihovo geografsko poreklo, koji je bio spreman da sasluša priču o nastanku tog vina, da sazna nešto više o samom proizvođaču, da poseti njegov vinograd i podrum, pa da degustira na mestu proizvodnje. I, razume se, da plati mnogo višu cenu od one po kojima su se prodavala vina za široke narodne mase.
Kada su delegati MMF-a i menadžeri „Fijata” nedavno posetili podrum „Radovanović” u Krnjevu, kudaih je odveo Mlađan Dinkić, gosti su bili prijatno iznenađeni „kaberne sovinjonom”. Stranci su zaista često iznenađeni kvalitetom domaćih vrhunskih vina i kada ne pogledaju u etiketu često pomisle da je reč o ekskluzivnim berbama iz uvoza.
Jedan od prvih nastavljača tradicije porodičnog vinarstva, Miodrag Radovanović, bio je enolog u „Navipu”. Obnovio je porodični podrum 1992. godine.
– Posao je išao sporo, bilo je nepoverenja u nas sve do 2004. i 2005. godine kada se iznenada dogodio bum. Potražnja za našim vinima iz malih vinarija je porasla za 100 odsto. Najpre smo snabdevali restorane, pa su gosti poželeli i da kupe boce vina. Bilo im je neobično da probaju vina koja nisu „Navip” – seća se Radovanović. Sada njegova vinarija ima kapacitet 430.000 litara i omogućava stabilnu proizvodnju od nekih 200.000 buteljki godišnje. U vlasništvu poseduje 23 hektara vinograda sa sortama „šardone”, „rajnski rizling”, „sivi pino”, „kabarnet sovinjon” i „kaberne fran”, koji se kupuju u vinotekama ili naručuju u viđenijim beogradskim restoranima, poput „Madere”, „Kluba književnika” ili „Franša”.
Često citirajući velikog francuskog enologa Peinoa „da svako pije vino koje zaslužuje”, profesor Jović je svestan da, pored obnove vinograda i podruma, enološka kultura predstavlja neophodnu stavku u razvoju ovog renesansnog biznisa.
– Poslovni ljudi, diplomate, pa i ljubavnici, često se nađu u delikatnoj situaciji kada treba da ispoštuju ritual susreta sa bocom vina, kada ono može da razotkrije mnogo šta. Znam da su neki poslovi propali zato što je jedan od pregovarača naručio crveno, oporo vino uz rečnu ribu. Što bi rekao kardinal Rišelje: „Onaj ko ne pije vino uz obrok, lišava se velikog zadovoljstva. Ali onaj ko pije pogrešno vino, lišava zadovoljstva i sebe i ostale”.
Vinski nobles je zaista vremenom nadvladao masovnu špricer-kulturu. Stvarno, taj grešni običaj da se vinima oduzima duša kiselom ili sodom, gotovo da je potpuno izumro.
Aleksandar Apostolovski
---------------------------------------------------------------------------
Razgraničenje
„Vinarskim razgraničenjem”Srbija će biti podeljena u tri velika regiona – panonsku Srbiju, moravsku Srbiju i metohijsku Srbiju. Ovi regioni deliće se na niže jedinice - rejone, podrejone, pa sve do vinogorja.
– Novom podelom, uvodimo i oznaku „regionalno vino” – objašnjava Jakšić. – U pitanju je vino proizvedeno od 75 odsto grožđa iz jednog regiona i 15 odsto grožđa iz nekog drugog. Vino sa ovom oznakom zameniće nekadašnje stono vino sa geografskim poreklom. Za svako drugo, kvalitetnije vino, „sužavaće” se površina sa koje se grožđe nabavlja.
-------------------------------------------------------------------------------
Popis vinograda preko DŽi-Pi-esa
– Ministarstvo poljoprivrede je novim zakonom uvelo vinogradarski registar gde će proizvođači morati da prijave sve vinograde, od 10 ari pa naviše. a ministarstvo će korišćenjem Dži-Pi-Es tehnike i odgovarajućih softvera, to morati da proveri. Premeri i pošalje Briselu – ukazuje Darko Jakšić.
---------------------------------------------------------
„Jat”ne toči naše
– Vinarska kultura podrazumeva da naša diplomatska predstavništva i državni organi na prijemima poslužuju vina iz Srbije, kao i da vina iz domaćih vinarija državni činovnici poklanjaju svojim kolegama iz inostranstva. U avionima „Jata”, međutim, ne služi se naše vino, što je nedopustivo i nezamislivo za jednu nacionalnu avio-kompaniju – kaže Darko Jakšić.
-------------------------------------------------------------------
Paja Vujisić naučio Orsona Velsa da pije
Profesor Slobodan Jović opominje da treba voditi računa da nam se ne dogodi ono što se dogodilo Orsonu Velsu. Slavni američki glumac i režiser filmskog klasika „Građanin Kejn”, u svojim poznim godinama,upitan da li za nečim žali, odgovorio je: „Žalim što na vreme nisam otkrio vino”.
A na vino ga je „navukao” Pavle Vujisić, legendarni srpski glumac. Paja ga je vodio po beogradskim restoranima i splavovima. Kada su američki novinari pitali Orsona Velsa ko je najveći svetski glumac, on je govorio: „To ime vam verovatno neće mnogo značiti. Čovek se zove Paja Vujisić”.
----------------------------------------------------------------------
KARLOV UGAO
. U vinu je istina – reče zaštićeni svedok i poruči novu turu.
. Besposlen vinar i vino krsti.
. Marko Kraljević je izmislio špricer jer je pola vina davao Šarcu.
. Besplatne akcije ćemo unovčiti na sledećoj berbi. Kad na vrbi rodi grožđe.
. Mladi izbegavaju teška vina. Više vole lake droge.
. Pojavila se nova vinogradarska sorta: premijer.
. Vino je piće bogova, ali naš bog je pio čivas regal.
. I Isus je od vode pravio vino.
Dragutin Minić
[objavljeno: 21/03/2010]
