Izvor: B92, 14.Apr.2013, 21:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Brisel traži pojašnjenja strategije
Beograd -- Nacrt strategije za borbu protiv korupcije ima dobru i čvrstu osnovu, ali je neophodno njegovo dalje prilagođavanje, navedeno je u radnoj verziji komentara EK.
Komisija pozdravlja naznačenu političku volju za nultu toleranciju u borbi protiv korupcije. U tom kontekstu EK se slaže s ocenom da je potrebno izmeniti i unaprediti postojeći zakonski okvir, ali smatra da ima i dodatnog prostora za unapređenja opšteg kvaliteta zakonodavstva, piše Danas koji je imao uvid u martovsku >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << radnu verziju komentar EK.
Između ostalog EK izražava spremnost da pomogne Srbiji ukoliko bude želela da pokrene proces takozvanog horizontalnog skrininga zakonodavnog sistema posle početka pregovora o pridruživanju EU.
EK ukazuje da se ciljevi iz strategije u najvećoj meri odnose na izmenu zakonodavnog sistema, ali da nedostaje način za sprovođenje tih ciljeva. U delu o ciljevima i principima strategije navodi se da se mora jasnije definisati opšti princip u skladu sa kojim treba da deluju državne vlasti, kao i druge relevantne institucije i organizacije uključene u prevenciju i borbu protiv korupcije. U tom kontekstu se sugeriše primer Hrvatske.
Sudstvo i politika
Kada je reč o pravosuđu, EK navodi da nije dobro što u ovoj strategiji nije povučena paralela sa strategijom o reformi pravosuđa, jer su ta dva procesa neodvojiva. Zamera se i to što nije pomenuto da sudstvo treba da bude nezavisno od političkog uticaja.
Komisija ukazuje da Nacrt strategije nema prateći akcioni plan u kojem bi trebalo precizirati načine na koji Srbija planira da ostvari ciljeve iz strategije. Implementacija Nacrta i sprovođenje antikorupcijske politike u celini zahtevaće nesmetanu saradnju između svih vladinih tela, agencija i ministarstava, navodi Komisija. Srbiji se zamera što nije analizirala sve propuste iz sprovođenja prethodne strategije, jer bi se na taj način identifikovali jasni prioriteti i pokazalo na koji način vizija borbe protiv korupcije može biti ostvarena u Srbiji.
U delu koji se odnosi na političku korupciju se navodi da je opšti opis precizan, ali da treba dodatno pojasniti specifične ciljeve. Komisija ocenjuje da su izostavljena važna pitanja kao što su spoljna kontrola političkih subjekata i etički kodovi za političke subjekte. Izostavljeno je i pitanje nelegalnog bogaćenja, a deo koji se odnosi na sukob interesa treba da bude jasniji i ambiciozniji.
Komisija ističe da državne službenike treba birati na objektivan način prema sposobnostima i da ne treba ignorisati potrebu za adekvatnim platama i socijalnim pravima. Istovremeno, treba unaprediti sistem nadzora njihovog rada.
Komisija navodi da je veoma važno dodatno osnažiti sistem sankcija koji se odnosi na zloupotrebe u javnim nabavkama, jer su one veliki izvor sistemske korupcije u državi. Preporučuje se i jačanje uloge skupštinskih odbora u nadgledanju procesa. U komentarima se napominje i da nisu jasno precizirani ciljevi koji bi vodili uspostavljanju veće koordinacije između vladinih tela na nacionalnom i lokalnom nivou u borbi protiv korupcije.
Komisija pozdravlja to što je strategija obuhvatila i medije, ali ukazuje da je potrebno bolje dijagnostifikovanje ovog sektora. Kao problemi ističu se manjak transparentnosti vlasništva u medijima i uticaj na uređivačke politike. EK navodi da je potrebno veće uključivanje privatnog sektora u borbi protiv korupcije, a kao primer za ostvarivanje tog cilja se navodi uvođenje jačih mera za borbu protiv sive ekonomije.
Pozdravlja se i istaknuta potreba za unapređenjem zaštite uzbunjivača uz opasku da se predugo čekalo na to, kao i da je potrebno osmisliti kratkoročni akcioni plan u tom domenu.
