Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 17.Feb.2011, 04:36   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Brisel još više deli Belgijance

BRISEL -

Belgija danas zvanično postaje svetski rekorder u nemogućnosti da posle demokratskih parlamentarnih izbora oformi federalnu vladu.

Da novu federalnu vladu neće biti lako formirati bilo je jasno već 13. juna 2010. godine, odmah po objavljivanju preliminarnih rezultata po kojim je u flamanskom delu zemlje ubedljivu pobedu odnela separatistička Nova flamanska alijansa, dok su u južnom, valonskom delu pobedili socijalisti.

Tada se, međutim, predviđalo >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << da će za formiranje vlade biti potrebno ne više od nekoliko meseci i da će do jeseni tehnička vlada predvođena Ivom Letermom biti zamenjena.

Iako se, dakle, očekivalo ozbiljno natezanje između Flamanaca i Valonaca, na šta su Belgijanci već navikli poslednjih godina, niko nije očekivao da će Belgija sa punih 249 dana bez vlade oboriti i evropski rekord koji je postavila Holandija koja je 1977. bez vlade bila 208 dana i svetski rekord koji je postavio Irak, čiji su kurdski, sunitski i šiitski političari uspeli da postignu dogovor o vladi tek posle 249 dana pregovaranja.

Da bi obeležili ovaj događaj, studenti iz oba velika belgijska regiona pozvali su na "pomfrit revoluciju" u državi od 11 miliona stanovnika u kojoj se nalaze centri i Evropske unije i NATO.

Ovo je tek poslednji projekat u nizu duhovitih protesta zbog političarske nesloge kojem su Belgijanci pribegli posle "bojkota seksa" i "bojkota brijanja".

Ove nedelje trebalo bi da se okonča, strahuje se bez ikakvog rezultata, i medijatorska misija Didijea Rejnoldsa, vršioca dužnosti ministra finansija kojeg je kralj Albert II imenovao za posrednika posle neuspeha čitavog niza njegovih prethodnika.

Od izbora do sada održano je više od 80 sastanaka u pokušaju da se postigne dogovor i rešenje o formiranju nove vlade, ali su poslednji pravi pregovori, na kojima su učestvovali predstavnici svih važnih stranaka, održani još početkom septembra.

Najveći, od mnogih problema u Belgiji, jeste što posle 40 godina konstantnog "čačkanja" ustava i prebacivanja nadležnosti za brojne odluke na tri regiona (flamanski, valonski i mali nemački), postaje teško razlučiti šta bi to uopšte federalna država još trebalo da radi, a mnogi Flamanci kažu da je pitanje da li ona i dalje ima ikakvog smisla.

Od kako su 70-ih godina i političke partije odvojene po jezičkom i etničkom kriterijumu, i vodeći političari sa ovih dveju strana vide sve manje smisla da međusobno razgovaraju, jer su njihovi interesi i, što je još važnije, njihove karijere postale regionalne, a ne nacionalne.

Belgija je danas podeljena po mnogo više pitanja nego što je puka "jezička podela", na šta zapadni mediji često svode problem.

Flamanski sever, koji je nekada bio ruralan i siromašan region na koji su Valonci gledali sa visine, tokom poslednjih decenija postao je veoma prosperitetan i pretvorio se suštinski u jedno ogromno predgrađe.

Sa druge strane, valonski jug, koji je nekada bio industrijski moćan, već decenijama je u teškoj recesiji.

Dok na severu dominiraju desno orijentisane političke stranke, na jugu socijalisti nemaju pravog rivala.

Postoji i pitanje šta učiniti sa Briselom - valonskom enklavom u Flandriji - koji, kako ocenjuje politički komentator flamanskog dnevnika "De Morgen" Iv Desme, od belgijskih regiona pravi "sijamske blizance" koji su spojeni glavom koju predstavlja ovaj grad.

I dok se Flamanci, kojih je u Briselu sada samo 18 odsto, ovog grada nikako ne mogu odreći, jer ne samo da je on prestonica i njihove pokrajine, nego i zato što u njega svakoga dana iz drugih delova Flandrije na posao dolazi više od 300.000 Flamanaca.

U isto vreme u ovom gradu danas živi toliko Valonaca da mu ni oni ne mogu okrenuti leđa.

Zbog ovoga se svi razgovori bilo o podeli Belgije ili o reorganizaciji ove zemlje završavaju kolapsom - koliko god spajao, Brisel još više deli Belgijance.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...