Izvor: Politika, 04.Maj.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Brisel, Talin, Moskva
Nacionalistima Estonije zasmetao je spomenik Sovjetima poginulim u borbama za oslobođenje Talina. Parlament Estonije izglasao je pre kratkog vremena zakon, kojim se nalaže da se kosti i spomenik premeste iz centra grada na groblje, a prošle nedelje, ta odluka je izvršena. Međutim, noću. Krišom od estonskih Rusa.
Ipak, preturanje groblja nije prošlo bez okršaja, i oni su se preobratili u ulični rat ruske omladine i estonske policije. Sukobi su se produžili nekoliko noći i okončani >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << su hapšenjima, povredama i pogibijom jednog mladića.
Među Rusima, pomeranje spomenika Vojniku oslobodiocu Talina doživljeno je kao skrnavljene uspomene na antifašistički napor i žrtve Crvene armije. Pogotovo što u Talinu ima još obeležja posvećenih "borcima za slobodu" – ali estonskim esesovcima.
Uklanjanje jednih, a tolerancija drugih obeležja, ukazuje da se Estonci još nisu dogovorili o tome ko je u njihovom zamršenom državnom trajanju bio oslobodilac a ko okupator. Estonska nezavisnost čupala se u dvadesetom veku, stisnuta između imperijalnih masiva Nemačke i Sovjetskog Saveza. Demokratija je bila stešnjena fašizmom i komunizmom, pala je kao žrtva fašista, a završila "pod staranjem" SSSR.
Službeni Talin, nadnet nad arhivom takvog nasleđa, sklon je izgleda da između jednog i drugog iskustva povuče znak jednakosti. "Grupa bandita nacista isterana je drugom bandom, sovjetskom armijom", citiran je predsednik Ilves.
Takva verzija ne odgovara Rusima. Ilvesov stav iritirao je Moskvu, i ona veruje da je političko lice Estonije, bez obzira na to što je Talin u demokratskoj Evropi, i dalje s ožiljcima fašizma.
Dugogodišnji spor, čiji je prvi faktor nerešeno pitanje estonskih Rusa, dobio je u žestini. Rusima je uskraćeno pravo na estonski pasoš. Osim – ukoliko ne dokažu da su poreklom Estonci "od pre 1940", ili polože ispit iz estonskog jezika i nacionalne istorije, koja period u sastavu SSSR tumači onako kako ga vidi i Ilves.
Sukobi Rusa i policije na ulicama Talina motivisali su zahtev Dume Rusije Kremlju da se odnosi sa Estonijom preispitaju. Čuo se zahtev da se prekinu odnosi, i da se Estonija podvrgne bojkotu.
Ipak, vrhunac krize dosegnut je pre dva dana, fizičkom akcijom aktivista ,,Naših" – neslužbene interventne brigade Kremlja, obrazovane za obračun s političkim neistomišljenicima vlasti.
Pokret je funkcionalni naslednik sovjetskih komsomolaca. ,,Naši" govore o sebi da su "putinisti". Ali, po pokazanom "delokrugu", akcije su bliže fizičkom obračunu s "plaćenicima Zapada". Time se u Rusiji žigoše tzv. nelojalna opozicija – pristalice Kasjanova, Kasparova, ponekad Jabloko i drugi.
Pre dva dana, neoskojevci su se međutim prvi put angažovali i u jednoj "međunarodnoj misiji", pokušajem da nasilno dopru do ambasadora Estonije, gospođe Kaljurand, i nateraju je "da se javno izvini" Rusiji. Savladali su ljude iz obezbeđenja, upali u prostor lista "Argumenti i fakti" i omeli konferenciju za štampu.
Ambasador Švedske Molander, podvrgnut je maltretiranju, šutiranjem automobila i cepanjem švedske zastave na službenim kolima ambasade.
Incident je zaprepastio Evropu. Predsednik Estonije Ilves apelovao je na Moskvu da "nastoji da ostane civilizovana". Nemačka, kao predsedavajuća EU, uputila je demarš tražeći od Rusije da poštuje obavezu zaštite inostranih diplomata.
Reč je o već drugom "radnom izletu" ,,Naših" protiv diplomata EU (pre toga, na meti je bio ambasador Britanije), i u Briselu ubrzano raste pritisak da se pregovori EU i Rusije o novom sporazumu, blokirani "vetom" Poljske jesenas, odlože još jedanput. Ovog puta da bi se utvrdilo kakvi su to novi fenomeni u "demokratiji" partnera s kojim Evropa dugoročno sarađuje.
[objavljeno: ]
.jpg)
