Izvor: Blic, 27.Jan.2010, 11:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Brine o belom laviću umesto lavice
Retki su ljudi kojima se ostvare „dečji“ snovi. Kad je bila mala, Nadeždu Radović Nađu (31) fascinirale su mačke. Seća se, kako je sedeći u krilu svog dede, uzvikivala kako će maziti lavove kad bi ih ugledala na televiziji. Iz ljubavi prema životinjama počela je da volontira u beogradskom Zoološkom vrtu, ali čak ni tad nije slutila da će o malim belim lavovima brinuti umesto lavice.
- Porodica nam nikad nije branila kontakt sa životinjama, niti se prema tome odnosila >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << kao prema nečemu što je loše. Sećam se da sam bila okružena „malim" životinjskim carstvom, ali su me oduvek fascinirale mačke, pre svega lavovi - kaže Nadežda Radović, nastavnik veronauke u OŠ „Gornja varoš" u Zemunu, koja u zavisnosti od toga u kojoj smeni radi, skoro svaki dan dolazi u Zoološki vrt.
U Vrtu „Dobre nade" volontira dve godine, a lavovima je posvećena poslednjih godinu dana. Grupu od četiri malih lavića, među kojim je i čuveni Kasper, prvi beli lav koji je na svet došao u Beogradu, je privikavala na ljudsko prisustvo.
- U „Vrtu dobre nade" je sve stvar timskog rada. Mi se svaki dan konsultujemo između sebe, a mnogo toga sam naučila zahvaljujući Draganu Đuričiću, koji ima mnogo iskustva sa lavovima - kaže Nađa.
Pre četiri meseca beogradski Zoološki vrt obradovao je ljubitelje sa dve prinove belih lavova. Lavica ih je odbacila i poverenje da ove retke životinje podižu, Vuk Bojović direktor zoološkog vrta ukazao je Draganu ali i Nađi. Tog dana njih dvoje su odmenili lavicu Đoletu i Loli, a okupljen je i čitav tim veterinara i lekara koji su bili zaduženi da se životi ova dva bela lava sačuvaju.
- Skoro dva i po meseca spavala sam u zoološkom vrtu i moje je bilo da ih na svaka tri sata hranim i da im nakon toga masiram stomak, što inače lavica radi jezikom kako bi mogli da vrše nuždu. Ujutru bi me zamenio Dragan - kaže Nađa, napominjući da je beli lav rođen sa genetskim greškama i da je nekoliko meseci svakodnevna borba za njihov život.
Najteže joj je palo, kad je nakon mesec dana, bitka za Lolin život izgubljena. Lavić je imao sužen ureter, a uginuo je Nađi i Draganu na rukama. Taj trenutak nikad neće zaboraviti.
- On je imao samo nas i očekivao je pomoć, a mi smo bili nemoćni. Protiv prirode se ne može. Teško sam podnela njegov odlazak - kaže Nađa koja će uskoro morati da isprati i Đoleta koji odlazi u Švajcarski zoološki vrt.
Kako navodi, sa lavovima radi po osećaju, pokušavajući da ih osluškuje i razume. Svaki dan čita o njima, a literaturu nabavlja na internetu.
- Bila bih luda kad se ne bih plašila, ali ne samih lavova, već toga da neki moj nepromišljen potez ne izazove njihovu prirodnu reakciju - kaže Nađa, koju deca u školi u kojoj radi obožavaju, jer uvek ima odgovore na pitanja o životinjama i zbog činjenice da „spava" sa lavovima. Ova devojka je ostvarila svoj san iz detinjstva, a na tu činjenicu ne gleda kao ostali, koji je nazivaju „ukrotiteljom" kraljevske vrste.
Odgajio prve bele lavove
Dragan Đuričić je u vrtu poslednje 24 godine, prvo kao stalno zaposlen, a onda se usled bolesti penzionisao. To ga nije sprečilo da nastavi da volontira, pre svega sa lavovima koje najviše voli.
- Ja sam preuzeo male bele lavove, prve koji su iz Afrike stigli u vrt. O lavovima znam skoro sve, a volontiram iz čiste ljubavi - kaže Dragan.
