Izvor: B92, 09.Dec.2014, 13:07   (ažurirano 02.Apr.2020.)

"Brine distanca prema manjinama"

Poverenica za zaštitu ravnopravnost Nevena Petrušić smatra je da je diskriminacija u Srbiji veoma raširena i da brine distanca prema manjinama.

Kako je objasnila, društvenu stvarnost u Srbiji obeležavaju mir i tolerantnost, kao i suživot sa pripadnicima manjina, ali je s druge strane navela da ima i onih koji promovišu govor mržnje i podstiču netrpeljivost.

Petrušićeva je na okruglom stolu na kome su prisustvovali predstavnici Saveta nacionalnih manjina predstavila >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << istraživanje u kojem se navodi da više od 40 odsto ispitanika smatra da su Romi i Romkinje najdiskriminisaniji ukazujući da su i oni sami imali takve stavove koji su mogli biti prepoznati kao diskriminatorski.

Poverenica je potom navela da se 57 odsto ispitanih izjasnilo da ne žele Albance i Rome u svojoj porodici, te da skoro svaki drugi ispitanik ne želi Albanca za vaspitača svoje dece, dok su Romi kao vaspitači neprihvatljivi za jednu trećinu ispitanika.

Prema njemim rečima, 40 odsto ispitanika ne želi Hrvate za državnike, polovina ne želi Albance, a skoro 30 odsto ne želi da državnici budu Romi i Bošnjaci, navela je on i dodala da su to podaci koji oslikavaju stanje u društvu.

"Skoro 40 odsto ispitanika kaže, nemam ništa protiv Roma, ali ipak zaokruže da Romi vole da kradu", rekla je Petrušićeva.

Ona je podsetila da zakon o zabrani diskriminacije iz 2009.godine zabranjuje diskriminaciju po svim osnovama, te da se ne može doći do podatka koliko se parnica vodio, ko ih je pokretao jer se podaci ne prikupljaju na jednom mestu.

Govoreći o pritužbama, Petrušićeva je navela da je svaka peta pritužba koja je stigla na adresu Poverenika odnosno 18 odsto od ukupnog broja za osnov imala diskriminaciju po nacionalnoj pripadnosti.

Navela je da se i u 2014. godini 23 odsto pritužbi odnosilo na diksriminaciju po toj osnovi, a ubedljivo najveći broj njih se odnosio na romsku majninu.

"Broj tih pritužbi je skoro jednak broju pritužbi koje se odnose na dikriminaciju pripadnika ostalih zajednica, zatim slede Bošnjaci, Hrvati, Bugari...", dodala je Petrušićeva.

Istakla je da i da se moraju preduzeti mere da se spreče pojave kao što su vandalski napadi na radnje i lokale čiji su vlasnici Albanci i dodala da je jedan od ciljeva Poverenika da se ukaže na to da se razlike ne doživaljavaju kao pretnja već da se prepoznaju kao potencijal za razvoj.

Poverenicu brine i što 20 odsto ispitanika smatra da su manjine same odgovorne za situaciju u kojoj se nalaze.

Dragan Popović iz Centra za praktičnu politiku primetio je da uprkos dobroj saradnji između civilnog sektora, institucija i manjina, rezultati izostaju pozivajući predstavnike Saveta nacionalnih manjina da zajednički doprinesu da vlast u tom smislu bude efikasnija.

"Na diskriminaciju neki funkcioneri gledaju kao na korupciju, a to je da mora da postoji", naveo je Popović rekavši da se borba protiv diskriminacije mora pojačati.

On je istakao i da se ne sme dopustiti da se na tribinama čuju povici "Nož, žica, Srebrenica", "Ubij, zakolji da šiptar ne postoji".

Okrugli sto su organizovali Poverenik za zaštitu ravnopravnosti i Kuća ljudskih prava u susret 10. decembru, Međunarodnom danu ljudskih prava.

Nastavak na B92...