Izvor: Večernje novosti, 19.Apr.2018, 01:32   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Briga o unucima produžava život

Istraživanja nemačkih naučnika o tome kako druženje sa potomcima utiče na zdravlje pripadnika trećeg doba STARIJE osobe koje provode mnogo vremena sa unucima boljeg su zdravlja i duže žive, pokazalo je nedavno sprovedeno istraživanje nemačkih naučnika. Psiholog Ralf Hertvig i njegove kolege sa berlinskog instituta "Maks Plank" proučili su podatke iz ankete o starenju u sklopu koje je, u razdoblju od 1990. do 1993. godine, ispitano više od 500 osoba starijih od 70 >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << godina, a podaci su praćeni do 2009. godine. Oni su ustanovili da je polovina deka i baka koji su povremeno brinuli o unucima bilo živo i 10 godina nakon prvog razgovora, a oni koji to nisu upražnjavali, kao i oni koji nisu imali unučad, umrli su u predstojećih pet godina. - Ipak, pogrešno je zaključiti da ćete ako se više budete angažovali na čuvanju unuka duže živeti - upozorio je Hertvig. Rezultati ranijih studija, koje su pratile deke i bake koji su bili zaduženi za celodnevno čuvanje unuka, pokazali su da je takav zadatak za njih bio vrlo stresan i iscrpljujući. - Potrebno je pronaći zlatnu sredinu - naglašava Hertvig. Direktor nemačkog Nacionalnog udruženja starijih osoba (DSL) Erhard Hakler, koji je i sam deda, kaže da ga povremena briga o unucima održava mentalno i fizički zdravijim: - Jednostavno učestvujete u svemu, bez obzira na to je da li reč o društvenoj igri ili odlasku na bazen. Jer bez unuka to verovatno ne biste ni činili. On, istovremeno, ističe da nema ničeg neobičnog u tome što niko od deka i baka ne želi da bude bejbisiter 24 sata, i kaže da to treba jasno da se istakne na samom početku. - Svojoj deci možete da kažete: "Volimo svoje unuke, ali podizali smo vas i sad nama treba malo slobodnog vremena" - predlaže Hakler. Takođe, istraživanje je pokazalo i da osobe bez unuka koje su angažovane u raznim društvenim dešavanjima imaju duži životni vek. - Za dobar i kvalitetan život najvažnije je osećati se potrebnim - kaže Kristof Englert, naučnik iz Instituta za starenje "Lajbnic" u Jeni. - U procesu starenja važno je osećati se cenjenim i potrebnim i imati osećaj vrednosti, bez obzira na to da li vas ispunjava čuvanje unuka ili neki drugi angažman.

Nastavak na Večernje novosti...