Izvor: Večernje novosti, 04.Mar.2019, 21:40   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Briga o deci "nepoznatog porekla"

Procedura zbrinjavanja napuštenih beba ista bez obzira kako su ostavljena. Mališani se smeštaju u hraniteljske porodice ili ustanove SVAKE godine u proseku, samo u Beogradu, petoro tek rođenih mališana roditelji napuste u porodilištu ili na ulici, a još toliko ih je neželjeno i u ostalom delu zemlje. Beogradski centar za socijalni rad ne vodi evidenciju na koji način su deca ostavljena, međutim, statistika beleži da je spisak svake godine gotovo isti - lane ih je >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << bilo petoro, u 2016. i 2015. četvoro, dok je tokom 2014. godine bilo pet ovakvih beba. Kako objašnjava Zoran Milačić, direktor Zavoda za zaštitu odojčadi, dece i omladine u Zvečanskoj, danas je sve manje dece koja nemaju roditelje, a samim tim i onih koja su nađena na ulici. - U Zvečanskoj deca borave veoma kratko, a onda idu u hraniteljsku porodicu - kaže naš sagovornik. - Dete u ovom trenutku ne može da bude dete nepoznatih roditelja i u sistemu je samo jedan procenat takvih. To otvara mogućnost da se roditelji podrže i da se ono možda vratiti u porodicu. On objašnjava da su mališani ranije dolazili u ustanovu i ostajali do profesionalnog osposobljavanja, odnosno do završetka škole, što je bilo u osamnaestoj ili ako imaju intelektualnih potencijala u 26. godini. Sistem je tolerisao čak i dve godine gubitka u školovanju. - Pre 20 godina ulazili su kao bebe, a izlazili kao odrasli ljudi - ističe Milačić. - Sad je to nemoguće. Prosek zadržavanja u domu je pet do sedam godina i taj prosek produžavaju deca sa smetnjama u razvoju za koje sistem nema rešenje. U Gradskom centru za socijalni rad objašnjavaju da je procedura zbrinjavanja deteta ista bez obzira na to da li je ostavljeno u porodilištu ili na ulici. Posle prijave takvog slučaja centru za socijalni rad, stručni radnici centra po hitnom postupku pokreću proceduru. PROČITAJTE I: Sudbinu dece roditelji bi da odrede za života - Istovremeno se pokreće postupak stavljanja deteta pod privremeno starateljstvo i postupak hitnog smeštaja u hraniteljsku porodicu ili ustanovu socijalne zaštite kao što su prihvatilište, prihvatna stanica ili prihvatilište za zlostavljanu decu, što zavisi od uzrasta i zdravstvenog stanja u kome se dete nalazi - kaže Nataša Stanisavljević, gradski sekretar za socijalnu zaštitu u Beogradu.Nataša Stanisavljević Policija u međuvremenu pokušava da pronađe roditelje, ako su nepoznati, ili srodnike, a pokreće se i krivična prijava protiv N. N. lica zbog ugrožavanja života zdravlja i bezbednosti maloletnog deteta. - Ukoliko se roditelj posle nekog vremena pojavi, uloga centra za socijalni rad je da štiti interese maloletnog deteta, da obavesti policiju i sud o novonastaloj situaciji i preduzme ostale mere iz svoje nadležnosti - kaže Stanisavljević. - Roditelj najpre mora da dokaže roditeljstvo i u ovakvim slučajevima to je obično DNK analizom. Pošto se utvrdi identitet roditelja, Centar pokreće sudski postupak za lišenje roditeljskog prava i ukoliko se on liši roditeljskog prava, za dete se traži najadekvatniji i za njega najbolji oblik trajne zaštite, a to su obično usvajanje, smeštaj u hraniteljsku porodicu ili neku od ustanova socijalne zaštite. Zoran Milačić / Foto N.Skenderija NOVO PRIHVATILIŠTE POSLEDNjIH pet godina Beograd intenzivno ulaže u infrastrukturu objekata socijalne zaštite, te je tako i Prihvatilište za decu Beograda nedavno dobilo novi prostor od 1.700 kvadratnih metara, kaže Nataša Stanisavljević. Ona ističe da su obezbeđeni najbolji mogući uslovi za kvalitetniji rad zaposlenih i naravno bolji uslovi za boravak korisnika. Svaki deo te ustanove je opremljen po najvišim standardima, imamo 48 kreveta, umesto 16 koliko je nekada bilo, i možemo da primimo svu decu kojoj je pomoć potrebna.

Nastavak na Večernje novosti...