Izvor: Politika, 29.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Brestovačka banja za narod
Brestovačka banja se nalazi u blizini Bora, Brestovca i Borskog jezera, a od Beograda je udaljena 280 kilometara.
Smeštena je u dolini Borske reke, leve pritoke Crnog Timoka, na 385 metara nadmorske visine, i ima umereno-kontinentalnu klimu. Do banje se stiže magistralom i autoputem.
Prirodne oligomineralne vode pogodne su za lečenje oboljenja mišića, kostiju, zglobova i kože, kao i kod posledica povreda, opšte iscrpljenosti organizma, hroničnih profesionalnih bolesti >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i trovanja teškim metalima.
Banja je bogata izvorima termomineralne vode. Ima ih deset, temperature od 32 do 42 stepena Celzijusa. Voda se koristi kao pomoćno lekovito sredstvo, pored lekova i fizikalne terapije (pijenje, ispiranje, orošavanje, aerosol i kupanje).
Pored odmora, lečenja i rehabilitacije, banjski gosti mogu da uživaju u blagorodnoj šetnji šumovitim predelima oko banje koji zahvataju 90 hektara, u izletima do Borskog jezera, Zlotske i Bogovinske pećine. U okolini postoji još nekoliko interesantnih pećina (Lazareva, Vernjikica, Vodena, Mandina i Hajdučica), ali su samo prve dve uređene za posetioce.
Banja je bila poznata još u rimsko doba, a u njoj su boravile i mnoge krunisane glave. Knez Miloš Obrenović je ovde podigao konak 1837. godine, a knez Aleksandar Karađorđević – dvorac (letnjikovac) 1856. godine. Kralj Petar Prvi je bio zadužbinar Velikog banjskog kupatila sagrađenog 1906. godine.
– Banja je, pored lečenja i rehabilitacije, idealno mesto za porodične izlete ili romantičnu šetnju u prirodi – kaže Milica Zdravković, direktorka Brestovačke banje.
Ona dodaje da je ovo idealno mesto za pripreme sportista, sportski ribolov, lov, đačke ekskurzije, ali i za mlade kao i za one iskusnije istraživače (geologe).
Zanimljivo je da su u okolini banje pronađene kamene stene tamnozelene boje koje su tri puta kvalitetnije od mermera.
– Smeštaj se može naći u vilama "Biljana", "Toplica" i "Lucija", kao i u konačištu "Srpska kruna". Gostoljubivi domaćini i prirodna bogatstva dobar su preduslov za uživanje – objašnjava Milica Zdravković.
Ne mogu se zaobići ni gastronomski specijaliteti iz ovog kraja koji se ne opisuju već se – probaju.
[objavljeno: ]
