Izvor: Politika, 01.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Breskve, pašteta i ozračene borovnice
Teško je poverovati da bar jedna smederevska breskva, ubrana krajem jula, nije završila u stomaku nekog ovdašnjeg sladokusca. Nije baš sve slatke i rumene voćke iz tog kraja "Delta" prosledila u Sloveniju i BiH, u pošiljci teškoj 8.210 kilograma. Uglavnom, kada su sve prodate breskve pojedene na bliskom zapadu, dobronamerni hrvatski mediji i nadležne službe podigle su prašinu početkom septembra, tvrdeći da su sve odreda bile pune vitamina, minerala i 0,26 miligrama pesticida dimetoata, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << što je desetak puta više od dozvoljene količine.
U jelovniku dece i trudnica nepoželjan, mada i sasvim zdravima ovaj biljni otrov hoće srce da zaustavi. Oni što su jeli voće nisu se oglašavali, ni ovde ni tamo, ne znamo ni da li ih je nešto bolelo, tek očekuje se da stručni tim Ministarstva poljoprivrede sa direktorom Uprave za zaštitu bilja Stevanom Maširevićem saopšti zvanični stav.
Neke će ovaj trgovinski incident podsetiti na sirotog direktora "Karneksa" koji je, ubeđujući novinare da iz njegove fabrike izlaze samo kvalitetni proizvodi, pred svima jeo paštetu, pa još bez hleba. Bila je to afera koja je neko vreme punila stranice novina i "odjekivala" u televizijskim vestima. Baš kao i kada je u našim rafovima otkriven radioaktivni slovenački sok od borovnica, koji je pretekao od izvoza u Evropu.
Ispostavilo se da su naši kriterijumi stroži od svetskih, po nama taj je sok bio ozračen, a Evropljanima taman po meri. Onda smo preživeli šećer sa metalnim opiljcima. I sad skoro nešto se komešalo povodom keksa iz "Jafe", mirisalo je na trgovinski rat, kao i ona tri slučaja sa breskvama, paštetom i sokom, i ništa.
Bilo pa prošlo, a ljudi jedu ono što vole, za šta imaju para, što procene da je zdravo i dobro. Povremeno čuju da je u u nekoj kesici supe uz sušene rezance upakovan i neki sušeni miš, da je u vekni hleba otkriveno "punjenje" od buba i bubica, piljevine ili šta se već zateklo u pekari.
Novi zakon o zaštiti potrošača, kojim su predviđene rigorozne kazne za nesavesne trgovce, važi od prošle jeseni, ali malo toga se promenilo. Srećom, nema nekih velikih trovanja i afera, a inspektori su podeljeni u zavisnosti od toga da li su sanitarci ili veterinari, a udruženja potrošača priznaju da smo prepisali evropske propise a da i dalje radimo po svom.
Šta je tu čiji posao?
Prvo o onim podelama. U Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede postoje dva organa koja se bave kontrolom kvaliteta proizvoda. U Upravi za bilje su zaduženi za kontrolu kvaliteta proizvoda biljnog porekla, dok inspektori iz Uprave za veterinu kontrolišu proizvode životinjskog porekla. Zdravstvenu ispravnost prehrambenih proizvoda i nekih "predmeta od opšte upotrebe" kontroliše sanitarna inspekcija Ministarstva zdravlja, dok je zadatak tržišne inspekcije kontrola prometa robe i usluga, kao i industrijskih neprehrambenih proizvoda.
U svetu se broj organizacija za zaštitu potrošača naglo širi, oni osnivaju svoje klubove i lobiraju protiv zloupotreba raznih korporacija, nebezbednih proizvoda, lažnog oglašavanja. U Srbiji zaštita potrošača tek odskora dobija neke materijalne obrise. U novembru prošle godine potpisan je Memorandum prema kome se Ministarstvo trgovine obavezalo da će u ovoj godini obezbediti za projekte zaštite potrošača najmanje 250.000 evra, sa tendencijom da ta suma raste.
Prema evidenciji resornog Ministarstva trgovine, u Srbiji je trenutno prijavljeno oko 45 različitih potrošačkih udruženja. Najbrojnija organizacija – Nacionalna organizacija potrošača Srbije (NOPS) okuplja 33 udruženja iz svih krajeva države. Druga po veličini – Asocijacija potrošača Srbije, osnovana 2003. godine u Novom Sadu, ima sedam udruženja: dva iz Subotice, po jedno iz Novog Sada, Šapca, Bora, Požarevca i Vršca. Tu je i samostalni Beogradski pokret potrošača, koji je poslednjih godina ispitujući kvalitet i ispravnost namirnica dosta uticao na izmenu svesti kupaca u dvomilionskom gradu.
A inspektori sa svoje strane nude dokaz da su se naradili i pošteno zaradili platu i navode šta je urađeno za period od 2004. do 2006. godine. Van prometa je stavljeno 2,2 miliona kilograma i 6,5 miliona litara raznih proizvoda vrednih 402 miliona dinara. Uništeno je 53.566 litara alkoholnih i bezalkoholnih pića, vrednih 1,2 miliona dinara. Pravosudnim organima je predato 5.470 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, krivičnih i prijava za privredni prestup. Zbog lošeg kvaliteta robe prijavljene za uvoz, onemogućeno je da se uveze 6.382 tone raznih poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda vrednih 280 miliona dinara.
Citiramo još i ono što smo saznali od inspektora:
– Prema pravilniku o proizvodnji i distribuciji hrane, svaki proizvod pre nego što se nađe na tržištu trebalo bi da prođe strogu unutrašnju kontrolu koja podrazumeva da se roba kontroliše nekoliko puta u toku procesa proizvodnje. Ukoliko se primete neka odstupanja od pravilnika o kvalitetu, proizvod se uništava. Kvalitet proizvoda zavisi i od toga kako se skladišti i čuva u prodavnicama.
Krivični zakon Srbije propisao je kaznu od tri meseca do tri godine za onog ko proizvodi, prodaje ili na drugi način stavlja u promet škodljive životne namirnice, jelo i piće. Ali, nije primećen nijedan direktor velike trgovinske firme u "Zabeli", osuđen po ovom osnovu, bar ne za sada.
Jadan potrošač. Jedni ga ubeđuju da mu je dobro, drugi da jede i ono što ne bi trebalo, da su inspektori korumpirani i da ne rade kako valja, a kada ode u radnju zabezekne se zbog skupoće, jer je prinuđen da celu platu baci u potrošačku korpu. Ali, žilav je, još preživljava.
[objavljeno: ]
