Izvor: Večernje novosti, 26.Okt.2013, 22:49   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Brendiranje: Šljivka je naš viski

RAKIJA je brend po kome se Srbija vekovima prepoznaje, ali za međunarodno brendiranje „mučenice“ nijedna vlada posle Drugog svetskog rata nije zalegla. Mada su mnogi članovi administracija bili osvedočeni degustatori. Zato su šljivovicu pre Srba registrovali Nemci, Česi, Italijani, Hrvati...Da se država na vreme angažovala na međunarodnom brendiranju tehnologije srpskih voćnih rakija, sada bismo bili kao Francuzi, koji imaju monopol na brend konjaka, ili kao Škotlanđani, čiji malt >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << viski niko drugi ne sme da proizvodi. Stručnjaci kažu da čak ne znamo tačno ni koliko šljivinih stabala imamo, iako je ona srpsko strateško drvo. Ne samo zbog proročanstva Tarabića da će jednog dana svi Srbi stati pod jednu šljivu.CAR DUŠAN BIČEVAO PIJANCE STARI Sloveni su još u 5. veku pili medovinu, zabeležili su vizantijski hroničari. - Nije poznato kada se tačno počelo sa masovnom proizvodnjom rakije, ali se zna da je ona postojala još za vreme cara Dušana. O tome svedoči paragraf 166 njegovog čuvenog zakonika iz 1354. godine, po kojem su predviđene oštre kazne zbog zloupotrebe alkohola „da će biti bičevan 100 puta i vrgnut u tamnicu“ onaj koje pod dejstvom alkohola i maltretira treznog čoveka. Ukoliko se dotični ne bi opametio u tamnici, onda se ponovo izvodio na bičevanje. Proizvodnja rakije i alkohola nastavljena je i za vreme turske vladavine od 1389. do 1878. godine, a pisani podaci ukazuju da su Turci sakupljali takse od 12 aspri po kazanu - kaže prof. dr Ninoslav Nikićević.Koliko je šljiva važna, govori podatak da je knez Miloš angažovao nemačkog stručnjaka da popiše sva stabla šljive i sve rakijske kazane. Taj navodno nepismeni knez je pomno pazio na svoju stratešku proizvodnju, jer je podigao državu izvozeći svinje, šljive i rakiju u vreme kad su „seljaci bili jaki kao bikovi, a pili kao ljudi“.Danas to ne važi, jer su sela opustela, a umesto domaćih kvalitetnih pića pijemo skupe bućkuriše sumnjivog kvaliteta.- Poslednji statistički podaci kažu da imamo 40 miliona stabala šljive, ali to nije relevantan podatak, jer je dobar deo voćki već star. Ipak, čak i sa 25 miliona rodnih stabala koja daju 5-6 kilograma voća, mogli bismo da pravimo voćne rakije najvišeg kvaliteta. One bi mogle godišnje da donesu Srbiji i do 700 miliona evra - kaže prof. dr Ninoslav Nikićević, jedini nosilac zvanja doktora nauka u oblasti jakih alkoholnih pića u Srbiji.U svetu nauke on je poznat kao autor „alkoholne biblije“ knjige u kojoj je precizno opisan proces proizvodnje svih poznatih jakih alkoholnih pića. Ova jedinstvena knjiga ima 1.460 strana i teška je oko tri kilograma, a prodaje se i izvan granica Srbije, iako je na srpskom. Svet je zbog dobre voćne rakije spreman i srpski da uči, kažu u šali naučnici.- Tri tehnološki najsavršenija jaka alkoholna pića na svetu su srpska šljivovica prepečenica, francuski konjak i škotski malt viski - tvrdi dr Nikićević. - Iako sada i drugi proizvode šljivovice, oni jednostavno ne mogu da ugroze status srpske šljivovice kao najbolje na svetu.Ipak, da bismo zaradili bogatstvo od rakije, postoji nekoliko uslova, kažu stručnjaci. Prvi je da batalimo pravljenje šećeruša, pijačara, brlja, hlebara, daskovača ili ne daj bože - zozovače. Drugi je da ono što napravimo lepo upakujemo u boce od 0,7 ili 0,5 litara. Treći uslov je da naši ekonomisti izađu u svet nađu način da bogatstvo koje imamo izvezemo, jer svet neće nama doći na noge.- Uslov svih uslova jeste da proizvodimo vrhunske voćne rakije, a takav kvalitet trenutno nudi najviše do 30 odsto proizvođača. A šta je sa ostalima, koji koriste dedinu tehnologiju koja ne valja? Zato je neophodna edukacija proizvođača koju mi izvodimo na kursu na Poljoprivrednom fakultetu. Neophodna je i bolja zakonska regulativa jer su proizvođači najboljih rakija najčešće dobri seoski domaćini kojima je često skupo da se registruju kao preduzetnici, što je pak neophodno za izlazak na tržište - kaže dr Nikićević.On kaže da je veoma teško podeliti našu zemlju na regione koji bi trebalo da se specijalizuju za proizvodnju određene rakije.- Mikroklimatski uslovi u celoj Srbiji idealni za voćarstvo. Samim tim i za proizvodnju voćne rakije. Ipak, Šumadija ima izvesnu prednost za proizvodnju rakije od šljive, dunje, jabuke, maline, kupine, a Vojvodina je sjajna za lozovaču, komovicu, krušku. Šumadija, istočna Srbija i Kopaonik su zbog lekovitog bilja bogomdani za proizvodnju specijalnih rakija travarica, koje se mnogo traže u Evropi. Po pravilu, najbolje su rakije proizvedeno od voća koje raste na 600 do 800 metara nadmorske visine. Bog nam je dao idealne uslove, potrebno nam je znanje i rad, pa da osvojimo svet. Ako bismo sva jaka pića poredili s ratnim brodovima, srpska voćna rakija je nosač aviona - kaže dr Nikićević.Da bi ilustrovao svoje reči, pažljivo je izvadio tamnu bocu iz koje posle otvaranja potekao aromatičan miris, a zatim je pažljivo nasuo malo mrke tečnosti u čašu, znalački procenio boju, srknuo kratak gutljaj promućkao ga po ustima i uzdahnuo.- Ova stara voćna rakija bi na aukcijskoj prodaji lako mogla da dostigne cenu od 5.000 evra - objasnio je dr Nikićević, koji je od 2006. godine predstavnik Srbije i stalni član međunarodne komisije Evropske unije za ocenjivanje kvaliteta jakih alkoholnih pića na poznatom sajmu na Gospodarskom rastavišču u Ljubljani.Sagovornik „Novosti“ naglašava da rakija mora da se proizvodi, a ne da se „pravi“.- Čim čujete da neko „pravi“ rakiju, znači da nešto muva, da koristi šećer i pravi „šećeruše“ ili dodaje rafinisani etanol i dobija „umnoženu“ rakiju ili dodaje veštačke arome. Takava delatnost ne samo što je zakonom zabranjena, već je dirktno delovanje protiv nacionalnog brenda i interesa. Nažalost, ima mnogo onih koji bi da proizvode „stare“ prepečenicu, dunjevaču ili lozovaču za 3-4 meseca, iako se takve rakije dobijaju tek nakon što destilata odleži u hrastovom buretu 4-5 godina. Minimalno vreme koje treba da odleži destilat je 12 meseci - kaže dr Nikićević. ZDRAVO VOĆE I ČIST KAZANSava Batalo, koji proizvodi rakiju za svoju dušu, dobio je veliku zlatnu medalju „Najveće rakijsko dostignuće“ za svoju dunjevaču, zlatno odličje za kajsijevaču i srebrno za viljamovku. Posle ovog uspeha za njegovu rakiju zainteresovali su se predstavnici jedne grčke kompanije koja se bavi uvozom i izvozom malih serija najkvalitetnijih pića.- Nisma ni znao da mi je ćerka uzela tri flaše rakije i odnela na žiriranje. Odveli su me na taj „Rakija fest“ i nisam mogao sebi da dođem od čuda kad su pročitali moje ime - kaže Batalo.On tvrdi da nema mnogo tajni u proizvodnji vrhunske rakije.- Uzmeš najbolje voće, neprskano, izvadiš koštice, paziš na konstantnu temperaturu svih delova destilerije, održavaš besprekornu higijenu svih sudova i što je najvažnije, ne smeš da dozvoliš da ti kazan ikada zagori - kaže Batalo.

Nastavak na Večernje novosti...