Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 02.Mar.2011, 12:42   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Brefor: Poljoprivreda i industrija razvojna šansa Srbije

KOPAONIK -

Šef kancelarije Svetske banke u Beogradu Lu Brefor izjavio je da su jačanje poljoprivrede i industrije velika razvojna šansa Srbije koja će se naći u "Ekonomskom memorandumu" za našu zemlju, koji Svetska banka priprema za naredne tri godine u saradnji sa Vladom Srbije.

Otvarajući drugi dan biznis foruma na Kopaoniku, Brefor je rekao da ugostiteljska proizvodnja u Srbiji danas iznosi 50 odsto onoga koliko je iznosila krajem 80-ih godina prošlog veka.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine <<
Već 2000. godine udeo industrije u bruto dodatnoj vrednosti iznosio je 27 odsto dok je u Slovačkoj, na primer, istovremeno iznosio 40 odsto.

Za sektor privrede je od izuzetnog značaja jačanje konkurencije kako bi se poboljšao izvoz iz Srbije i time generisao brz i održiv razvoj, rekao je Brefor.

Govoreći o neiskorišćenim mogućnostima Srbije, on je posebno pomenuo poljoprivredno zemljište i upozorio da je agrar u našoj zemlji ozbiljno podbacio, u vreme kada cene hrane u svetu enormno rastu.

Brefor je naveo da Srbija ostvaruje izvoz poljoprivrednih proizvoda u iznosu od 464 dolara po hektaru, dok Poljska izvozi oko 950 dolara, a Češka i Slovenija oko 1.200 dolara po hektaru obradive zemlje.

Jedan od problema u industrijskoj privredi na koji je Brefor ukazao je loše rangirano lokalno tržište, koje nije dovoljno konkurentno i nalazi se na 125. mestu u svetu, dok su institucije rangirane tek na 120. mestu.

Brefor je ukazao da je za privlačenje investicija i razvoj preduzetničkog sektora izuzetno važna dobro obrazovana radna snaga.

On je, međutim, rekao da je bio zapanjen činjenicom da, od ukupnog broja zaposlenih sa visokim obrazovanjem, dve trećine radi u državnom i javnom sektoru, dok se privatni poslodavci žale da teško nalaze dobro obrazovane menadžere za visoke i čelne pozicije.

Govoreći o sektoru trgovine i logistike, Brefor je kazao da Srbija ima strateški položaj kao tranzitna zemlja, ali je prosečna brzina vozova oko 34 kilometara na sat, a u EU je oko 80 kilometara na sat.

Uz sve to, prosečno kašnjenje vozova u Srbiji je oko 54 minuta na 100 kilometara u teretnom saobraćaju, naveo je on i zapitao se da li izvoznik može da se pouzda u železnički prevoz za njegove logističke potrebe.

Jedna od stvari koja može da izazove zabrinutost je, prema Breforovoj oceni, potencijalna nestašica električne energije u Srbiji u narednih pet godina.

Srednjoročne projekcije pokazuju da će, ukoliko se ne izgrade značajniji novi kapaciteti, potrošnja struje premašiti proizvodnju između 2015. i 2017. godine.

Ako bi svako domaćinstvo u Srbiji zamenilo jednu klasičnu sijalicu od 75 vati štedljivom svetiljkom od 20 vati, uštedelo bi se dovoljno da se oslobodi jedan blok termoelektrane snage 500 megavata za potrebe industrije.

Brefor se pohvalno izrazio o merama vlade za prevazilaženje negativnih efekata krize, kao i o bankarskom sistemu i poboljšanju poslovne klime, posebno u smanjenju suvišne administracije.

Lisovolik: Strukturne reforme - glavni izazov

Program Srbije sa Međunarodnim monetarnim fondom imao je dosta pozitivnih efekata na srpsku ekonomiju, ali kao glavni izazov i dalje ostaje sprovođenje strukturnih reformi, za koje se kratkoročno mora platiti politička cena da bi se ostvarila dugoročna dobit, izjavio je stalni predstavnik MMF u Beogradu Bogdan Lisovolik.

Govoreći o aranžmanu Srbije sa MMF-om, Lisovolik je istakao da je on pomogao da se spreči finansijska kriza i zadrži stabilnost banaka. Fiskalni deficit je ostao na umerenom nivou i uspostavljena su ključna finansijska pravila.

Lisovolik je, međutim, upozorio na negativni razvoj u pogledu inflacije i nezaposlenosti. Osim toga, nisu u potpunosti sprovedene strukturne reforme javnog sektora, reforme penzijskog sistema i poslovnog okruženja, a javne investicije su i dalje ostale niske.

Ističući da Srbija mora da uspostavi privredni rast baziran na rastu privatnog sektora, Lisovolik je naveo da postoji neka vrsta straha da privatni sektor postane motor razvoja u Srbiji, čemu su doprinele neuspešne privatizacije pojedinih preduzeća.

On je naglasio da bi Srbija trebalo da sprovede mere za smanjenje nezaposlenosti kao što su poboljšanje poslovne klime za investiranje, stvaranje uslova za otvaranje novih radnih mesta u privatnom sektoru i dodao da i velike otpremnine u preduzećima sprečavaju zapošljavanje talentovanih mladih ljudi.

Lisovolik je upozorio i da je neophodna depolitizacija javnih preduzeća, kako bi na njihovo čelo mogli da dođu profesionalci.

Prema rečima Lisovolika, ključno pitanje za sprovođenje novog modela ekonomskog rasta je fiskalno rebalansiranje, liberalizacija tržišta i uspostavljanje konsenzusa za sprovođenje strukturnih reformi.

On je napomenuo da Srbija ne sme, kao Grčka, da sačeka da je pogodi ozbiljna ekonomska kriza da bi se odlučila na sprovođenje reformi.

Bajec: Ne zaboraviti na domaću štednju i potencijale

Prilikom razmatranja novog modela rasta, ne treba zaboraviti domaće potencijale i jačanje domaće štednje, izjavio je savetnik premijera Srbije Jurij Bajec.

Na panelu o izazovima i rizicima novog privrednog modela, Bajec je rekao da je do sada izvučeno nekoliko pouka u vezi sa načinom izlaska iz krize.

Prema njegovim rečima, jedna od pouka je da su bolje prošle one zemlje koje su obezbedile bolju ravnotežu između domaće i inostrane štednje.

Takođe, naglasio je Bajec, bolje su se snašle one zemlje koje su imale bolju ravnotežu između domaće i inostrane tražnje i koje su imale diverzifikovanu (razređenu) strukturu spoljne trgovinske razmene.

Podsećajući da je postojala i razlika između zemalja koje su primenjivale fiksne i devizne kurseve, on je istakao da su na fiskalnu politiku više oslanjale zemlje koje su primenjivale fiksne devizne kurseve ili koristile evro, dok su zemlje sa fleksibilnim kursom mogle lakše da kombinuju monetarnu i fiskalnu politiku.

"Pitanje rasta domaće štednje, pomoći privatnom sektoru, ohrabrivanje preduzetnika je jedan od bitnih preduslova da se počne balansiranje jačanja domaće štednje. Ma koliko da zavisimo od stranih investicija ne zaboravimo na naš domaći kapital i domaći potencijal", poručio je Bajec.

"Lepi dani lakog privrednog rasta prošlost su za sve zemlje jugoistočne Evrope i u tom smislu se mnoge stvari moraju pokrenuti", dodao je on.

Bajec je rekao da o tome ne razmišlja samo Srbija već da sve zemlje, na sličan način, traže načina kako da se pozicioniraju u novoj globalnoj ekonomskoj situaciji.

On je rekao da su izlaganja koja su se mogla čuti na Kopaoniku, da ima mnogo rizika i vrlo teških zadataka koji se moraju realizovati u narednom periodu.

U tom smislu, poručio je Bajec, potrebno je naći konsenzus oko novog modela rasta.

Trodnevni biznis forum

Drugi dan "Kopaonnik Biznis foruma" tematski je posvećen "Novom privrednom modelu", o čemu su danas uvodno izlaganje imali stalni predstavnik MMF-a u Srbiji Bogdan Lisovolik i šef kancelarije Svetske banke u Beogradu Lup Bresfor.

Na panelu posvećenom rizicima i izazovima novog privrednog modela, govoriće i ekonomski savetnik premijera Srbije Boško Živković, kao i vodeći ekonomista Svetske banke Dušan Vujović. Jedan od panela na "srpskom Davosu", koji će sigurno pobuditi veliku pažnju, iako će biti održan u kasnim večernjim satima, biće posvećen pitanju "šta je u Srbiji urađeno, a šta je trebalo da bude urađeno u 2010. i šta treba uraditi u 2011?".

Od gostiju je najavljeno učešće potpredsdenika Vlade Božidara Đelića, bivših ministara u vladi premijera Zorana Đinđića, Aleksandra Vlahovića i Gorana Pitića, državnog sekertara u Ministarstvu ekonomije Gorana Ćirića i predsednika ABS holdinga Nenada Popovića.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...