Izvor: RTS, 27.Jul.2013, 12:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Brefor: Otkloniti prepreke za poslovanje
Najhitniji zadatak za Vladu Srbije je otklanjanje prepreka za rad privrede, a neophodna je i reforma javnih finansija, kaže šef Kancelarije Svetske banke u Srbiji Lu Brefor.
Odlazeći šef Kancelarije Svetske banke u Srbiji, Lu Brefor izjavio je da su dve najhitnije i najvažnije mere koje srpska vlada treba da sprovede u oblasti ekonomije pojednostavljenje uslova za poslovanje privrede i reforma javnih finansija.
Brefor je, u intervjuu Tanjugu uoči odlaska >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << sa čela srpske kancelarije Svetske banke, istakao da je otklanjanje prepreka za rad privrede najhitniji zadatak za vladu.
"Treba li da podsetim na giljotinu propisa o kojoj se govori godinama a još nije završena, mnoge mere koje su donete još nisu primenjene i ima još dosta prepreka za brže osnivanje kompanija i njihovo poslovanje", naveo je Brefor.
Podsetivši da se nova radna mesta otvaraju, pre svega, u privatnom sektoru, Brefor je naglasio da je potreban detaljan plan aktivnosti na otklanjanju prepreka za poslovanje, jer "svi znaju šta treba uraditi i svi se slažu oko toga, ali treba odrediti rokove u kojima će se to uraditi".
"Ako su druge zemlje uspele da pojednostave procedure i regulativu i da istovremeno zaštite javni interes, to može i Srbija, i nema razloga da taj proces toliko dugo traje", poručio je on.
Što se tiče reforme javnih finansija, Brefor je napomenuo da su neke aktivnosti sprovedene uz budžet za 2013, ali se ispostavilo da to nije dovoljno, pa su neke dodatne mere preduzete uz rebalans, što su sve koraci u dobrom pravcu, ali moraju da se nastave.
Kako je istakao, Srbija ne može da nastavi da se oslanja na pozajmljena sredstva i međunarodno finansijsko tržište kako bi obezbedila plate i penzije i funkcionisanje države.
"Neka prilagođavanja moraju se preduzeti, videli smo prve korake i oni moraju da se nastave. Potrebno je ostvariti određene uštede, jer postavljanje javnih finansija i javnog duga na održiviju putanju treba da se nastavi", rekao je Brefor.
Akcioni plan za preduzeća
On je naveo i da Svetska banka podržava Ministarstvo finansija i privrede u nameri da završi proces restrukturiranja preduzeća, jer su ona već godinama teret za ekonomiju i javne finansije zemlje.
Primena akcionog plana za ta preduzeća, koji je vlada usvojila, mogla bi da u narednih 18 meseci do dve godine donese budžetske uštede od 0,7 do 2,5 odsto bruto domaćeg proizvoda, što su velika sredstva, dodao je Brefor.
On je podsetio i da je zajam Svetske banke od 200 miliona dolara, koji bi mogao da bude odobren Srbiji za ovu godinu kao podrška budžetu, povezan sa podrškom koju ta međunarodna finansijska institucija želi da pruži procesu završetka restrukturiranja preduzeća.
Kako je naveo, uprava Svetske banke u Vašingtonu trebalo bi da odluku o davanju kredita donese za najviše dve do tri nedelje, na bazi razgovora koje je ekonomska misija te institucije imala sa predstavnicima srpske vlade.
"Zadovoljni smo akcionim planom za preduzeća u restrukturiranju, ali pošto se razgovara o podršci za budžet, jasno je da pre konačne odluke moramo biti sigurni da vlada ima program makroekonomske održivosti", rekao je Brefor.
Bez dodatnog zaduživanja
Prema njegovim rečima, vlada ne bi trebalo da se dodatno zadužuje kod Svetske banke ako se to ne uradi u kontekstu srednjoročnog makroekonomskog programa, a ključno je da se proceni da li je program vlade za naredne godine dovoljan da se stabilizuje i zatim smanji javni dug Srbije.
"Ako se to dogodi, znaćemo da dajemo doprinos smanjenju tereta, a ne da ga povećavamo", naveo je Brefor, ističući da bi kredit išao direktno u budžet i da bi vlada odlučivala za šta će upotrebiti ta sredstva.
Ocenjujući ekonomski napredak Srbije tokom svog mandata na čelu Kancelarije Svetske banke od sredine 2010. godine, on je naglasio da na to treba gledati izbalansirano i da je urađeno dosta pozitivnih stvari, ali da je potreban brži napredak u reformama i u završavanju procesa tranzicije.
Kao pozitivne činjenice Brefor je istakao nedavnu odluku o otvaranju pretpristupnih pregovora sa EU, kao i prve rezultate koje daju pojedine investicije od pre nekoliko godina, posebno u automobilskoj industriji.
"Potrebno je vreme da politika privlačenja stranih direktnih investicija u pojedine sektore počne da daje rezultate, a sada se to dešava", rekao je on i ocenio da ekonomska slika Srbije nije tako sumorna kao što se često izveštava.
Brefor je ukazao na to da će Srbija u ovoj godini, i pored veoma teškog spoljnog okruženja, imati privredni rast od dva odsto, što je najviše u regionu, iako to i dalje nije dovoljno.
"Ono što bih voleo da vidim u budućnosti je brže delovanje, i u donošenju odluka, ali pre svega u javnim službama, gde mora da se dela brzo. Na različitim nivoima vidimo da se stvari kreću u dobrom pravcu, ali ne tempom koji je potreban Srbiji da bi se pokrenula", naglasio je on.
Sagovornik Tanjuga je na kraju razgovora najavio da će ga na mestu šefa srpske kancelarije Svetske banke od 29. jula naslediti Holanđanin Toni Verheijen, ekonomista specijalizovan za oblasti upravljanja i reforme javne administracije, koji je trenutno šef ekonomskog odeljenja Svetske banke za tu oblast u južnoj Aziji.
