Izvor: Politika, 08.Feb.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Brda vune na lomači
Tri kilograma vune koštaju kao i flaša piva, cena stoke je niska, pa nije čudo što su sela i prostrani pašnjaci sve prazniji – žale se Pešterci
Pešter – Lepa je ova, baš kao i prošla zima na Pešterskoj visoravni. Istina, bilo je nekoliko studenih januarskih dana, kada se živa u termometru spuštala i do minus trideset stepeni, skapalo je tih noći poneko goveče u „neušuškanim" stajama, ali nije bilo dubokih snegova i visokih smetova. Putevi >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << su bili prohodni, moglo se do štala, do prodavnice, kod komšija" No, upozoravaju nas meštani pešterskih sela, nije još gotovo, jer i u martu ovu visoravan može da zatrpa sneg, okuje led, da od mraza puca i drvo i kamen.
To tvrdi i Šućro Ljajić (78), pekar u Dugoj Poljani, mestu koje nije ni selo ni varošica, a na samim je „vratima" velikog pešterskog polja. Tu Šućro već 56 godina svakodnevno peče hleb i po jedno, a ponekad i troje, četvoro jagnjadi pride. Ustaje u tri, bez obzira na to kada na počinak ode, i nikad hleb nije okasnio. Uz to, zna se, vele njegove komšije, „sve do Beograda da ima najbolje jagnjeće pečenje u Srbiji".
– Nije, bogami, sada kao nekad – vajka se Šućro i priseća da su ovde nekada bile četiri kafane, četiri muzike, osam pevačica"
– Sada nema ni jedna, pritisla nas čamotinja. Kod mene su, recimo u Titovo vreme, na pečenje dolazili poznati ljudi. Bio je Đilas, posle Ivan Stambolić. Pa glumci, pevači, koga sve koji putuju ka Sjenici i dalje nisam dočekao i ispratio, a sad oredilo, sve je manje meštana, a i putnika. Recimo, u Tuzinju, muslimanskom selu, bilo je 120 kuća, sada nema desetak na kojima se odžak puši. Slična je situacija i u pravoslavnim naseljima Raždagadžu, Koštuniću, Štavlju" Paslo je na Pešteri ranijih godina i do osamdeset ’iljada ovaca, sada, dabogda da ima desetak ’iljada. Šta da se radi kad je stoka jeftina. Vunu niko neće, a onaj kome treba, plaća tri kila kao jedno pivo u prodavnici. Mislim da je brdo, dvadeset tona vune ovde izgorelo" Pospu ljudi naftom i zapale, nemaju kuda sa tolikom vunom.
Može, doduše, svako i onaj kome su ovdašnje prilike nepoznate zapaziti da u omanjim selima duž Pešteri ima praznih farmi i „odžaka koji ne puše". Retki su suprotni primeri, kao u prelepom selu Brnjici, naseljenom srpskim življem. Reč je o bogatom naselju, što nam potvrđuje i Stojka Biočanin i njen sin Andrija, kao i drugi meštani u seoskoj prodavnici. Kažu da među stotinak domaćinstava nema onih baš siromašnih, svi se uglavnom bave stočarstvom. Pojedinci, poput Ivana Biočanina, imaju i moderne štale, farme krupne stoke od po četrdesetak i više grla, a gotovo svaka kuća ima neophodne poljoprivredne mašine.
– Zbog toga u selu ima i mladih – objašnjava nam dalje Andrija – tu je i osnovna škola, pre tri godine sagradili smo crkvu. Ne živi se loše, naročito kad su zime kao ova, a godina rodna.
Brnjičani koji „dangube" u seoskoj prodavnici u šali kažu da ih ne brine globalno otopljenje, Pešteri bi malo „topline" i pogodovalo a za to zagrevanje atmosfere, vele, „ne snosimo ni trunku krivice, odavde u nebo ne idu nikakva isparenja, ovde se živi prirodno i zdravo”.
Ohrabrujuće informacije na temu poboljšanja stanja u stočarstvu, glavnom zanimanju meštana Pešterske visoravni, dobili smo i od predsednika sjeničke opštine Esada Zornića koji za „Politiku" reče da će novi vlasnici kombinata „Pešter" postepeno puniti davno ispražnjene farme ove firme, nabavkom 15.000 ovaca kvalitetne sjeničke rase, hiljadu grla muznih krava, kako bi godišnje dobijali od tri do četiri miliona litara mleka.
Sa ove visoravni, dabome, moglo bi da bude daleko više punih vedrica i čabrica, ali je naročito poslednjih godina, kako stari Šućro reče, „ovo polje visoko, ali od bogova daleko"”.
M. Dugalić
[objavljeno: 09.02.2008.]
