Izvor: Blic, 14.Jul.2010, 11:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Brda smeća u visini dalekovoda
Smetlištu u Godominskom polju, koje još uvek Smederevo koristi, eksploatacioni period istekao je 1997. godine. Od početka ovog veka Smederevcima se obećava da će uskoro imati novu deponiju, u skladu sa svim ekološkim standardima. Po novoj zakonskoj regulativi gradovi su upućeni na udruživanje za formiranje regionalnih centara za odlaganje otpada, a to ni u slučaju Smedereva i suseda, baš kao i drugih gradova u Srbiji, ne ide ni najmanje lako.
Smederevsko smetlište stacionirano >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je u koritu reke Jezave u vreme kada niti su postojali ekološki standardi kakve danas poznajemo, niti je iko mogao da predvidi koliko će broj stanovnika u decenijama koje su usledile porasti. Dugo je sasvim zadovoljavalo potrebe grada i niko se nije pitao „gde to naše đubre odlazi", sve dok krajem devedesetih nije konstatovano da je premašen vek korišćenja ove ipak improvizovane deponije. Kako i ne bi kada se sloj otpada tokom vremena popeo do te visine da ga deli samo metar-dva od žica dalekovoda koji tuda prolazi.
Sa Kovincima sve dogovoreno
Slavko Branković, predsednik opštine Kovin, i Predrag Umičević, gradonačelnik Smedereva, potpisali su 5. juna, baš na Dan zaštite životne sredine, ugovor o uspostavljanju i razvoju regionalnog sistema upravljanja komunalnim otpadom. Ovim ugovorom dva grada su se obavezala na učešće u izgradnji i kasnijem korišćenju sanitarne deponije na lokaciji Segda Jelendo. Do kraja godine trebalo bi da budu ispunjeni svi uslovi za početak rada, a rok korišćenja deponije određen je na najmanje 25 godina.
Pre nekoliko godina je jedan radnik poginuo dok je istovarivao kamion, dodirnuvši te žice. Mada se potez vrlo često ravna, prekriva slojevima zemlje, postavljaju takozvani bio-trnovi, i tako se svake godine potroši više desetina miliona dinara, niko nema iluziju da je reč o ekološki po okolinu bezopasnom prostoru.
Za mesto buduće, prave deponije poodavno je izabrana nova lokacija, potez Segda Jelendo, nedaleko sela Radinac. Posle sveobuhvatnog istraživanja, ovo mesto su preporučili stručnjaci Instituta „Kirilo Savić", između ostalog zbog toga što je u pitanju staro glinište, idealna struktura zemlje za ovu namenu. Planirano je da se na dvadesetak hektara uradi mesto za odlaganje smeća po svim ekološkim standardima, sa kanalima za odvođenje otpadnih voda, prečišćivačem, folijom koja ne dozvoljava kontaminaciju zemljišta, selekcijom otpada"
Tokom 2003. sačinjena je „Nacionalna strategija upravljanja otpadom", kojom je Srbija izdeljena na 27 regiona. Tadašnje procene su pokazivale da je brojka od 200 hiljada ljudi koji gravitiraju jednoj regionalnoj deponiji nekakav minimum za ekonomsku isplativost. Kada je 2006. godine potpisan sporazum između Smedereva, Požarevca i Kovina o uspostavljanju regionalne saradnje na upravljanju otpadom izgledalo je da je rešenje problema sasvim blizu.
- Nakon donošenja novog zakona, u proleće 2009. godine, nadležno ministarstvo je dalo rok do 21. maja 2010. da se formiraju regioni, da se susedni gradovi dogovore. Nažalost, mi smo do 12-13. maja čekali da se izjasne naše komšije iz Požarevca. Tako smo tek tada, sedam dana pre isteka roka, dobili zvanično obaveštenje da su oni odlučili da žele da idu mimo Nacionalne strategije, da formiraju deponiju po principu teritorijalne pripadnosti okrugu u Petrovcu na Mlavi, objašnjava doktor Ivan Stevanović, u smederevskom Gradskom veću zadužen za pitanja ekologije, kako i zašto se desilo da je u kombinaciji ostao samo Kovin, kome je, realno gledano, sa Smederevom jedina dodirna tačka most preko Dunava.
Kovin i Smederevo zajedno imaju oko 170 hiljada stanovnika, manje od propisanih 200 hiljada, pa će morati da bude urađena studija o ekonomskoj opravdanosti celog poduhvata. U međuvremenu će Fakultet zaštite na radu uraditi lokalni i regionalni plan upravljanja otpadom, a neophodno je i da u narednih šest meseci i Kovin i Smederevo restrukturiraju komunalna preduzeća, iz kojih će biti izdvojeni delovi koji će se baviti samo ovom delatnošću. Tek kada sve to bude urađeno može da se raspiše konkurs za angažovanje potencijalnog strateškog partnera. Takođe, mora da bude izgrađen i pristupni put, što će biti dodatni trošak. No, ni tu se ne završava spisak nevolja smederevske gradske uprave kada je buduća deponija u pitanju. Naime, žitelji Radinca uopšte nisu oduševljeni time što će se sve to događati baš u njihovom dvorištu. Smatraju da im je dovoljna kazna što im je već više od pola veka prva komšinica Železara, koja je tu izgrađena u vreme kada nije bio običaj da se za takve stvari pitaju građani. Sada oni insistiraju da budu uključeni, imaju i spisak svojih uslova.
Plaćaće se i odlaganje smeća
Ono što građane verovatno zanima je i da li se izgradnjom nove deponije nešto menja u ceni usluge odnošenja smeća. Za sada je jedino sigurno da će biti promenjen način obračuna, neće merilo više biti kvadratura stambenog prostora, nego će se obračunavati po glavi korisnika, odnosno članova domaćinstva. Takođe, do sada su građani plaćali samo sakupljanje i odnošenje, a sada će u računima biti i stavka „odlaganje smeća", što će ipak, najverovatnije, uvećati račune.
- Dokle god ne dobijemo pismene garancije da će biti ispoštovani naši zahtevi nećemo dozvoliti da se deponija pravi na području naše mesne zajednice. Još 2005. godine smo sa našim stavom upoznali gradske vlasti. Tražimo da nam se prvo reše neka osnovna infrastrukturna pitanja, kanalizacija i vodosnabdevanje, pa tek onda možemo da razgovaramo o deponiji, kategoričan je Milovan Kostić, predsednik Saveta Mesne zajednice Radinac.
Radinčani, između ostalog, zahtevaju i 5 posto od profita koji bude ostvaren eksploatacijom sirovina sa deponije. Sredstva bi bila upotrebljena strogo namenski, za lokalnu ambulantu, lečenje dece ili banjski oporavak meštana.
Koliko će neki budući strateški partner imati razumevanja za zahteve Radinčana ostaje da se vidi.
- Mi praktično prodajemo biznis na 25 godina. Tu očekujemo i otvaranje značajnog broja „zelenih" radnih mesta. Već smo imali zainteresovane kompanije iz Evrope, jer su tu ne radi od nekoj propaloj firmi koju sad treba podvaliti strancima. Naprotiv, reč je o poslu koji je primaljiv i može da bude isplativ i za kompaniju i za grad, pa i za Radinčane, kaže doktor Stevanović.
S obzirom da se pominju imena stranih firmi, iz Austrije, Nemačke, Italije i Češke, možda se Radinčanima na kraju i posreći, pa da vide neku vajdu od đubreta koje će im stići u komšiluk.
