Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 13.Jan.2010, 17:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Brborić: Rasteretiti školske programe
BEOGRAD - Aktuelnim nastavnim planovima i programima za srpski jezik i književnost nisu zadovoljni ni nastavnici, ni učenici, a ni oni kojima je stalo do dobre i kvalitetne škole u Srbiji, izjavio je danas Tanjugu prof. beogradskog Filološkog fakulteta dr Branko Brborić.
Planovi i programi su preopterećeni i preopširni, vremešni i zastareli, jer se u poslednjih nekoliko decenija mnogo toga promenilo, uključujući i istoriju i geografiju, pa samim treba da se menja i suština predmeta, >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << rekao je Brborić, povodom inicijative čačanske podružnice Društva za srpski jezik i književnost Srbije da se gradivo iz srpskog jezika rastereti.
Brborić, koji je i predsednik društva, smatra da su naši učenici suočeni sa brojnim izazovima i da nemaju vremena kao što su imale generacije pre 20 ili 30 godina kada je, prema njegovim rečima, čitanje bilo "bežanje od dosade".
"To naravno ne znači da treba ukidati ozbiljne nastavne jedinice, ozbiljna književna dela, ali zasigurno, kako bismo učenicima omilili školu, književnost, srpski jezik i jezičku kulturu, potrebno je uraditi izvesna rasterećenja", rekao je on.
Sedmični fond nastave jezika i književnosti od prvog do petog razreda u osnovnim školama je pet časova.
Za đake šestog, sedmog i osmog razreda nedeljni fond je četiri časa, podsetio je Brborić, navodeći da je to u odnosu na većinu evropskih i drugih zemalja, skoro na najnižem nivou.
Slovenija ima po sedam, osam časova, skandinavske zemlje po osam, devet časova. U domaćim gimnazijama opšteg tipa, jezik i književnost se izučava četiri časa nedeljno, u četvorogodišnjim stručnim školama tri časa.
"U školama zanatskog tipa, jezika i književnosti skoro i da nema i njih je teško motivisati, ali možemo i tamo imati u obradi dela koja je dobro da nauče, bez obzira na zanat", rekao je Brborić.
On je upozorio da će govorna kultura učenika, ukoliko ne čitaju, ne rade gramatiku, jezički izraz, biti na veoma niskom nivou, bez obzira za koje se zanimanje školuju, smatrajući da u kreiranju planova i programa treba da učestvuju profesori, ali i sami učenici.
"Treba konsultovati i učenike. Zašto ne? Zašto ne na osnovu nastavne prakse pokazati koja su dela deplasirana, koja učenici ne čitaju, koje je vreme pregazilo", rekao je on, upozorivši da literatura za sedmi razred osnovne škole ili za treći razred srednje škole, odraslima može izgledati potpuno drugačije od onih kojima je to namenjeno.
Članovi Društva za srpski jezik i književnost Moravičkog okruga, u otvorenom pismu Ministarstvu prosvete, upozorili su da su nastavni programi i planovi preopširni i zatražili da učestvuju u njihovom donošenju.
Profesori srpskog jezika i književnosti osnovnih i srednjih škola, u pismu navode da važeći programi i planovi sadrže prevelik broj književno-teorijskih i gramatičkih pojmova, sa mnogo apstraktnih i nerazumljivih formulacija, kao i da je broj časova maternjeg jezika mali.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
