Izvor: Politika, 24.Apr.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Brbljivac duginih boja
Jata duginih lorika (Trichoglossus haematodus), papagaja jarko obojenog perja, koja ponekad prekriju voćnjake Australije, Indonezije, Nove Gvineje i okolnih ostrva, oduševiće svakog fotografa ili turistu. Međutim, voćari iz ovih krajeva ne dele mišljenje ljubitelja lepote: za njih su ovi papagaji obične štetočine koje, kad ogladne, mogu da desetkuju rod voća. Zbog toga stalno smišljaju nove načine da ih oteraju.
Dugina lorika, kako je naziva lokalno stanovništvo, najšarenija >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i jedna od najlepših ptica Australije, živi u gustim šumama ili u žbunju na obali. Visoka je tridesetak centimetara, a boja njenog perja varira od tamnoplave i plavoljubičaste, preko smaragdnozelene, do limunžute, jarkonarandžaste i krvavocrvene. Ova vrsta papagaja ima i brojne podvrste, tako da nisu sve ptice istih boja.
Veoma je druželjubiva: osim sa svojim rođacima, često živi u kolonijama i sa drugim vrstama ptica. Jata duginih lorika spavaju na granama, a u zoru, kad ih probude prvi sunčevi zraci, uz krike i „brbljanje” kreću u potragu za hranom. Ova šarena ptica jede bobice, semenke, pupoljke listova, insekte, a najviše voli voće, polen i slatki cvetni nektar. Da bi došla do omiljenih poslastica, snažnim kljunom komada cvetove i voćke, a zatim dugim, specijalno prilagođenim jezikom, čiji je vrh rascepljen i podseća na vlakna četkice, iz njih sakuplja hranljive sokove. Pravi je akrobata: kada pronađe svoj omiljeni cvet ili voćku, često jede viseći naglavačke, čvrsto se držeći nogama za granu. Vodu uglavnom dobija iz hrane, ali je ponekad i pije – jedino tada silazi ne tle, dok ostatak vremena provodi u vazduhu i na drveću. Jato ponekad putuje kilometrima da bi pronašlo mesto sa najlepšom „trpezom”, ali oko podneva, kad sunce upeče, ništa ne može sprečiti ove papagaje da se sklone u debelu hladovinu niti ih naterati da odatle odlete pre nego što vrućina umine. Posle večernjeg obroka, vraćaju se na spavanje.
Ove ptice najčešće se pare u proleće, koje na južnoj polulopti naše planete traje od septembra do januara. Ipak, nove generacije mladih na svet dolaze i tokom cele godine. Dugine lorike gnezde se u šupljinama drveća, uglavnom u stablima eukaliptusa, obloženim mekom piljevinom. Ženka obično snese po dva jajeta na kojima leži tri i po sedmice. Kad se mladi ispile, o njima se još dva meseca, dok ne napuste gnezdo, brinu oba roditelja, hraneći ih i štiteći od grabljivaca – sokolova i zmija. Kada se osamostale, mlade ptice ne odleću daleko, već ostaju u jatu, uz roditelje, sve dok ne navrše dve godine i pronađu par sa kojim će ostati do kraja života.
D. D.
[objavljeno: 25/04/2008.]
