Izvor: Vesti-online.com, 25.Okt.2015, 09:31   (ažurirano 02.Apr.2020.)

"Bravo, Srbi, vi ste normalan narod"

Jedan od najpoznatijih srpskih domaćina, dugogodišnji predsednik opštine Svilajnac, poznat po britkom jeziku i po tome što ima svoje mišljenje čak i kad ga njegova politička stranka nema Dobrivoje Budimirović Bidža danas je pravi brend ovog dela Srbije.

Bio je član SKJ i danas ne krije da obožava Tita, te se jednom prilikom slikao u maršalskoj uniformi i tu fotografiju i danas čuva u svojoj dnevnoj sobi. Dok je Bidža bio predsednik opštine ta fotografija je stajala >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << između Titove i Miloševićeve slike. Bio je jedan od osnivača SPS-a, a sa Slobodanom Milošević se sporečkao zbog sukoba sa njegovom suprugom Mirjanom Marković, koja je osnovala svoju stranku JUL. Danas je u Glavnom odboru SNS-a i, kako priznaje, zadužen je za kritikovanje pojedinih stranačkih kolega.

Da li najnovija odluka Uneska za KiM ukazuje da se nastavlja politika pritisaka na Srbiju?

- Srbima su uvek nevolje dolazile sa severozapada, gde se neguju dvostruki aršini. Mi Srbi imamo kratko pamćenje, ali nismo zaboravili da su oba svetska rata, kao i cepanje Jugoslavije i ratni vihor s početka devedesetih oni izazvali. Srbija je izgubila najmanje četiri miliona ljudi, što u oba svetska rata, što od perioda razbijanja SFRJ, da bi nas na kraju 19 najmoćnijih država sveta bombardovalo 1999. godine. Šta da kažem osim - sa Zapada ništa novo! Ali vratićemo kad-tad srpske svetinje.

Kako i kada ako ne sada kada se Angela Merkel deklarisala kao prijatelj Srbije, a savetnik bivšeg engleskog premijera Tonija Blera je takođe čest gost srpske vlade?

- Istina je da istorija ne može da se izbriše, a Kosovo i Metohija su riznica srpskog kulturnog i verskog nasleđa i to je ono što nijedna svetska sila ne može da nam oduzme. Ne znam šta mi još treba da uradimo i šta još da ispunimo još koji uslov da bi nam oni rekli: "Bravo, pa vi ste normalan evropski narod."

Ipak, mi i dalje želimo da uđemo u EU iako je na sve krhkijim nogama, zašto?

- Srbija je još početkom 20. veka imali model današnje evropske zajednice, pre svega kao Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca, a uloga Srbije je bila ujediniteljskog karaktera. U Titovo vreme SFRJ je bila sinonim uspešnosti. U sedamdesetim godinama prošlog veka imali smo najveću industrijsku proizvodnju u svetu. Bili smo među najvećim izvoznicima i ozbiljan svetski činilac i u političkom smislu. Evropa je naš model koalicije država bez granica prekopirala, nekako u isto vreme kada su tu istu SFRJ pocepali ratom, a Srbe obeležili kao loše momke iz jeftinih američkih filmova.

Zašto su naši ljudi odlazili na rad u inostranstvo, ako je u SFRJ sve bilo tako idealno?

- Ono što je rukovodilo naše ljude da idu u inostranstvo su primamljive zarade. Imali su mogućnost da rade po 15, 16 sati i mogli su da zarade mesečno i po 5.000 nekadašnjih nemačkih maraka. Sa ušteđevinom su u rodnom kraju zidali velelepne kuće, kupovali zemlju, stoku, traktore, vršalice i sve ono što su mislili da čini bogato seosko domaćinstvo. Naš narod je vredan i čestit i tako nas na Zapadu i doživljavaju.

Koliko je ljudi iz Svilajnca otišlo u inostranstvo?

- Čini mi se nešto više od 12.000 žitelja opštine Svilajnac rasejano je po svetu. Naši ljudi su počeli da odlaze početkom šezdesetih godina i taj trend se nastavljao. Odlazili su i ostavljali svoje njive, a njih su obrađivali njihovi roditelji i deca. Međutim, danas te njive nema ko da obrađuje, a velelepne kuće nema ko da održava, jer su prazne. Cele porodice su ostale u inostranstvu i tako danas imamo petu, šestu generaciju dijasporaca, decu rođenu u inostranstvu, koja ne znaju srpski jezik.

U vreme dok ste bili predsednik opštine Svilajnac, vaš grad je bio sinonim uspešnosti, šta se u međuvremenu desilo?

- Desila se neodgovorna i varljiva lokalna samouprava i to ne samo u Svilajncu, već u većini dijasporskih opština. Njih narod nije zanimao, već su radili na tome kako da zaposle svoje preduzeće ili rođake i prijatelje, pa su tako izgrađeni sumnjivi lokalni putevi i lovački domovi. Domaćinsku politiku je smenila lopovska i profiterska vlast.

Mnogi od njih su i vaše stranačke kolege...

- Nažalost, to je tačno. Od 2000. godine i takozvanih petooktobarskih promena, najgori lopovi su samo presvlačili stranačke dresove i taj problem imaju i naprednjaci. Da nije partijskog zapošljavanja i burazerske politike, Srbija bi bila srećnija i bogatija. S druge strane, SNS na lokalnom nivou ima vrlo malo svojih kadrova, već su to kadrovi nekih drugih političkih stranaka. U unutrašnjosti svako vuče i razvlači za sebe i svoje, a narod je očajan i nezaposlen!

Šta mislite o rijaliti programima i njihovoj gledanosti?

- To je bruka jedna. Te rijaliti emisije šire nemoral i štete društvu, a pre svega mladima. Sve me to podseća na onu priču "daj narodu hleba i igara i ne sekiraj se". Narod gleda svakakve ludosti pa lakše pregura dan bez jednog obroka, što je ušteda.

Dobrivoje Budimirović Bidža je rođen 5. januara 1947. godine u mestu Lukovica kod Svilajnca. Osnovnu i srednju poljoprivrednu školu je završio u Svilajncu, a u Beogradu je završio Poljoprivredni fakultet.

Dugo je bio direktor srednje Poljoprivredne škole u Svilajncu. Bio je i predsednik opštine Svilajnac četiri mandata, narodni poslanik tri, a savezni poslanik dva mandata. Bio je i predsednik raznih upravnih odbora u Skupštini Srbije, a član je Glavnog odbora SNS-a od osnivanja.

Poznat je po svojoj svojeglavosti, pa je jednom prilikom Miri Marković odbio gostoprimstvo u Svilajncu. Kažu da niko nije dao bolju definiciju srpskog mentaliteta: "Srbin dve stvari ne može da oprosti drugom Srbinu - uspeh i da mu neko voli ženu."

Oženjen je sa Zorkom i ima dve ćerke, Vesnu i Vladanku, od kojih ima unuke Milicu i Teodoru i unuka Filipa.

Nastavak na Vesti-online.com...