Izvor: Blic, 03.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bratstvo licemera
Grupa građana, nekakva cenzorska komisija, medijski žreci, društvo skrpljeno kojekakvim političkim kompromisima, blagoizvolela je propisati modne i erotske uslove pod kojima se ima odvijati domaći televizijski program.
Uslovi su jednako besmisleni kao i sastav tog tela, u kome se, opet poltičko-civilizacijskim zamešateljstvom, našlo i jedno lice u uniformi. Mantija je, naime, uniforma, radna odeća, baš kao i lekaru beli mantil, da se podsetimo čuvene predsedničke budalaštine.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << />
Erotski se sadržaji, tako, imaju emitovati samo kad sitna deca odu na spavanje. Ako su sitna deca, međutim, od onih koji ne vole da idu spavati onda kada njihovi roditelji misle da treba, šta se onda dešava? Možda bi se roditelje moglo kažnjavati, dopuste li, uzmimo, gledanje filma „Kad budem mrtav i beo", tamo ima nešto putene strasti, pod uslovom da to delo bude emitovano u tačnom terminu. U prajmtajmu imaju se prikazivati samo fini sadržaji, poput onog rialiti-šoua u kome se gologuzi muškarci češu po nezgodnim mestima, a od izolacije pomahnitale devojke sudaraju oskudno pokrivenim poprsjima.
Društveno licemerje, zasnovano na političkoj ravnoteži straha, ume dobiti monstruozne razmere. Umesto da roditeljima ostavi mogućnost da se daljinskim upravljačem služe kao sredstvom izbora, nekakva komisija piše pravilnik. Deca, međutim, trknu do kioska ili, još jeftinije, do kartonske kutije sa piratskim dvd, dvix ili kakvim drugim formatima, i pazare, recimo, Roka Sifredija u nekoj od njegovih klasičnih akcija.
Don Žuan imao je pravo: licemerje je danas u modi.
