Izvor: Vesti-online.com, 31.Avg.2012, 16:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bratski rudnik zlata
Srpska emigracija je poslednja etnička skupina u svetu koja se danas bori da bude prihvaćena od svoje matice. Uprkos brojnim političkim promenama na srpskim prostorima, uključujući i poslednje izborne, kada je ukinuto Ministarstvo za dijasporu i svedeno na nivo kancelarije, očigledno je da u ovoj oblasti nova vlast pokazuje kontinuitet sa prethodnima, i to u najvažnijem: odnos sa rasejanom braćom po svetu počiva na ljubavi dijaspore prema matici i ravnodušnosti matice, tačnije njenih >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << izabranih predstavnika, prema onima koji su otišli u svet.
Poznato je da ništa tako jako ne boli kao ravnodušnost, posebno kad dolazi od nekoga kome je posvećen ceo život. Suštinski promeniti to stanje znači izjednačiti one koji su otišli sa onima koji su ostali. "Dijaspora je kao rudnik zlata za sve narode, pa i za Srbe. Ali taj rudnik ne može sam od sebe da isporučuje rudu, da bi se do nje došlo neophodan je rad", poručili su u pismu zvaničnicima u otadžbini početkom ovog veka naši poslovni ljudi iz Čikaga. U međuvremenu regulisano je pitanje državljanstva, donet je Zakon o dijaspori, formalno je činodejstvovalo ministarstvo, da bismo sa vlašću, koja mnogo obećava na početku, odnose sa zagraničnim Srbima stavili pod znak pitanja.
Što su vremenski duže, a geografski dalje od svojih korena, pripadnici srpskog iseljeništva postaju sve privrženiji matici, pokazujući poslednjih nekoliko decenija rodoljublje kakvo se u anemičnoj i bezvoljnoj Srbiji teško prepoznaje. Ipak, vreme posle 5. oktobra donelo je novo razočarenje za srpsku dijasporu i štetu za maticu: iako je učestvovala u pripremi radikalnih promena, nije još dočekala svoj konačni povratak na društvenu scenu matice. Partnerstvo sa rasejanjem moglo je dati više nego što je Srbija dobila moljakajući po svetu.
Demokratske garniture vlasti ovde su se menjale ali je svaka gubila iz vida ključne kvalitete i potencijale srpske dijaspore. Procene govore da su polovinom prošle decenije na računima banaka po svetu srpski biznismeni raspolagali sa 75 milijardi dolara, spremnih za ulaganje. U Nemačkoj je svojevremeno objavljen podatak da prosečan Nemac ima 100.000 evra kapitala. Ako se zna da u Nemačkoj živi i oko 450.000 Srba koji imaju kapital kao prosečan Nemac, onda je jasno da samo u tamošnji Srbi raspolažu sa pet milijardi evra kapitala. I onih velikih i dragocenih šest milijardi evra, koje godišnje stižu u Srbiju doznakama iz sveta, samo su kap u moru finansijskog potencijala srpske dijaspore, koji svojim neukim pristupom ne umemo da upotrebimo za opšte nacionalno dobro.
Kada se računalo da će promena na vrhu Srbije dovesti i do drugačijeg pristupa dijaspori, svedoci smo onoga što se upravo odigrava. Pri tome, ako je već spušten nivo državne brige o dijaspori za stepenicu niže, očekivalo se da bi neko zvučno, autoritativno i obostrano cenjeno ime iz rasejanja moglo da povede zajedno dijasporu i maticu u novo doba njihovih odnosa. Većina naših uspešnih sunarodnika u svetu, svesni su da njihov dobar rezultat ima osnovu u onome što su doneli iz Srbije. U njima tinja snažan osećaj da deo onoga što su stvorili vrate, podele sa svojom otadžbinom, posebno ako je ona ugrožena.
Svođenje ovog resora na izborni plen, kako je to ovde oduvek bilo normalno nanosi štetu svima, a najviše smeta da suštinski poslušamo glas dijaspore, da počnemo da delujemo razumno i objedinjeno kao mnoge ozbiljne nacije u svetu i rukovodimo se dvema stvarima: prvo, šta su interesi srpske zajednice u zemljama u kojima žive i drugo, šta su interesi matične države. Kad je malo snaga, mogućnosti i novca, važno je maksimalno iskoristiti ono što se ima i uraditi najhitnije. Za tako nešto dijaspora je bratski rudnik zlata.
Nastavak na Vesti-online.com...
